Istraživanje potvrdilo: jedna voćka štiti od radijacije, omiljeni napitak obnavlja matične ćelije

Naučnik s Harvarda dr. William W. Li do detalja proučio čak više od 30 godina medicinskih istraživanja i više od 700 naučnih studija u vezi sa haranom i bolestima kako bi dokazao da su specifični spojevi u hrani prirodni štit za najteže bolesti današnjice, i da hrana može bit lek.

Jabuke, vino, kafa, čokolada, kiselo zelje, semenke lana… Dr. Li izvukao je iz naučnih istraživanja, za niz namirnica korisnu funkciju. Uveren je da je najmoćniji način u pobedi bolesti – od raka do demencije – prevencija u startu.

Svoje rezultate podelio je u pet kategorija: imunološki sastav, DNK, želudačne bakterije, krvne žile i matične ćelije, a njegovi revolucionarni nalazi dokazuju da hrana može uticati na više od 70 bolesti, uključujući rak, dijabetes, slepilo, srčane bolesti i gojaznost.

Svoje nalaze okupio je u novoj knjizi “Eat to Beat Disease: The New Science of How Your Body Can Heal Itself”. Dr. Li, koji je autor više od 100 radova tvrdi da možemo da biramo tačno one namirnice koje će biti podrška određenim funkcijama organizma.

Može li zaista konzumiranjem određenih namirnica da dođe do prevencije bolesti, koliko su nutricionizam i medicina povezani i da li treba da verujemo istraživanjima dr. Williama W. Lija, Jutarnji.hr. pitao je vodeće stručnjake s područja nutricionizma, ali i medicine.

‘Prave namirnice sprečavaju i ublažavaju čitav niz bolesti’

Da su prehrambene navike bitne za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti, slaže se prof. dr. sc. Miroslav Dumić, endokrinolog, dijabetolog i pedijatar, ali, kaže, jednako su tako važni i boravak u prirodi sa što manje zagađenja kao i redovna fizička aktivnost.

– Što se tiče ishrane, trebalo bi jesti što više neprerađenog povrća i voća koji su bogati neophodnim vitaminima i mineralima, mleko i mlečne prerađevine, ali izbegavati one s velikim postotkom masnoće, zatim ribu i meso izbegavajući mesne prerađevine s puno masti, soli i konzervansa. Svakako treba izbegavati visoko kaloričnu hranu i hranu bogatu koncentriranim ugljenim hidratima.

Pažljivom i biranom ishranom zaista se može spriječiti razvoj niza bolesti ili se mogu ublažiti ako su se već javile. Primera radi, smanjiti unos soli koja pospešuje pojavu hipertenzije, smanjiti unos kalorija jer uz smanjenu aktivnost rezultira povećanjem težine i razvoj dijabetesa, kod osoba koje imaju hiperkolesterolemiju poželjno je pak smanjiti unos namirnica bogatih holesterolom – objašnjava prof. dr. Dumić i dodaje da je za naše podneblje najbolja mediteranska ishrana koja je ujedno i najzdravija.

Ističe da valja znati da zdrava ishrana, nažalost, nije jeftina i ne može da je svako priušti. Osim toga, upozorava prof. dr. Dumić, vrlo je sumnjiv kvaltet različitih skupih “eko” proizvoda i tu treba biti vrlo oprezan pre nego što se upustite u kupovinu neretko vrlo skupih proizvoda.

– Moramo znati da postoji niz zabluda vezanih uz određene namirnice i napitke. Utvrđeno je mišljenje da vino od kupine te crna vina imaju najviše gvožđa zato što su tame boje, što ne odgovara istini. Primera radi govožđa ima najviše u školjkama, jetri, mahunarkama, ali i crvenom mesu koje s druge strane pak ima puno holesterola.

Naravno da su kupine zdrave i obiluju vitaminima i da čaša crnog vina neće škoditi nakon obroka, ali, opet, neće nam ni pomoći ako smo anemični – objasnio Dumić i dodao da se često pojavljuju bombastični naslovi o tome kako pojedine namirnice leče neke bolesti ili pak više njih, ali, ističe, da takve natpise treba uzimati s rezervom jer se neretko radi o reklami bez naučnie podloge.

‘Personalizovani jelovnici su budućnost borbe za zdravlje’

Da konzumiranje određenih namirnica zaista može biti preventiva za neke bolesti, smatra magistarka nutricionizma Mirela Marić iz Nutrilife centra.

– Prema Hipokratovom učenju, koje se poklapa s verovanjem i starih Egipćana, probava ima važnu ulogu u održavanju zdravlja pa je hrana bolesnoj osobi ponekad važnija od samog leka. Poznata je i često ponavljana Hipokratova izjava: “Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana.” Veliki broj današnjih svetskih stručnjaka za ishranu i zdravlje slažu se s Hipokratovom tvrdnjom te naglašavaju da je hrana najznačajniji lek 21. veka – ističe nutricioniskinja Marić.

Hrana uz energetske potrebe, kaže, podmiruje i dnevni unos esencijalnih, gradivnih, drugih funkcionalnih materija: vitamina, minerala, esencijalnih masnih kiselina, vlakana, fitohemikalija i antioksidansa.

No, pogrešno je misliti da su povrće i voće jedine zdrave namirnice. Kao zlatni standard ishrane u našoj regiji nudi nam se mediteranska ishrana, kao ishrana koja deluje preventivno na zdravlje i osigurava dugovečnost, kaže Marić.

– Upravo glavni značaj mediteranske ishrane su dovoljan unos belančevina, ograničen unos zasićenih masnih kiselina, povećan unos složenih ugljenohidrata, mahunarki i žitarica, dovoljan unos svežeg voća i povrća, povećan unos plave ribe, konzumacija maslinovog ulja visokog kvaliteta, veća konzumacija začina, pravilna učestalost obroka, i jako je važan sam način pripreme hrane koji uključuje kuvanje, dinstanje i pečenje.

Dakle, poželjno je što više voća i povrća, ali i laganih salata, piletine, čuretine, ribe, sveže ceđenih sokova i vode kako bismo organizmu osigurali sve što mu je potrebno jer sama konzumacija voća i povrća nije dovoljna za balans u našem organizmu – naglasila je nutricionistica koju smo zamolili da istakne namirnice koje osobno smatra vrlo korisnim za organizam.

– Zbog povećanih potreba za određenim namirnicama u određeno doba godine i zbog brojnih razloga kao što su veća konzumacija probiotika, beta glukana, vitamina i minerala te omega 3 masnih kiselina preporučila bih sve mlečne proizvode, ribu, ovsene pahuljice, maslinovo ulje, orašaste plodove, posebno bobičasto voće – rekla je Marić, koja se slaže s tvrdnjama harvardskog stručnjaka dr. Lija da hrana može biti lek, ali samo u nekim slučajevima.

– Nutricionizam novog doba predstavlja novi, individualan pristup ishrani, s činjenicom da je ciljana vrsta hrane u određenoj količini baš naš lek. Sve se događa u smeru personalizacije hrane i individualnih potreba osoba. Današnji trendovi individualne ishrane temelje se na laboratorijskoj i genetskoj dijagnostici – intoleranciji na hranu i nutrigenetici, što nam omogućuje izradu personaliziranih jelovnika, individualno praćenje kroz konstantni monitoring i unapređenje svih naših osobnih rezultata.

Naravno da ništa ne može zameniti korištenje određenih lekova dobijenih za određene dijagnoze, ali ciljane “zdrave” namirnice mogu doprineti poboljšanju zdravstvenog stanja. Posebno preferiram konzumaciju sezonske hrane i namirnica našeg podneblja u vremenu kad su baš dostupne, jer je tada najveća koncentracija vitamina i minerala u njima, jer nisu prerađivane, skladištene, tretirane i ostalo.

Ako hranom ne možemo uneti dovoljne količine vitamina i minerala, okrećemo se ciljanoj suplementaciji koja treba biti pod nadzorom i u dogovoru s nutricionistom – naglašava magistarka nutricionizma.

(Jutarnji list)

1 komentar
  1. bambi

    Eto zasto Harvard, Stendford, Oksvord, Kembridz, svrstavaju medju najbolje univerzitete u svetu. Razlo je prost. To su studenti, profesori, i ne pricam ko jos, ciji je osnovni zadatak da sa imaginarnom reputacijom prave ljude na budalu. Ovaj tekst da procitate i da ne poverujete koje gluposti.

Napišite komentar