Izgledaju idilično, a ono što pliva po njima može vas i ubiti

Kupanje na bazenima nije nimalo naivno. Može da vam donese razne infekcije a jedna od čestih je infekcija parazitima.

Parazit kriptosporodijum može se naći u bazenima, potiče iz izmeta zaražene osobe, a izaziva dijareju kod inficiranih osoba.

Kada se zagađena voda iz bazena nađe u stomaku, može izavati višednevne simptome: dijareju, stomačne grčeve, mučninu i povraćanje. Ova infekcija postaje opasna po život kod ljudi sa smanjenim imunitetom.

Kada osobe zaražene ovim parazitom plivaju u javnom bazenu ili akvaparku, šire ove parazite. Ako osoba inficirana kriptosporodijum ima dijareju, prema statističkim proračunima, u vodu bazena može da izbaci 10 do 100 miliona parazita. Gledajući tipične veličine bazena, gutljaj inficirane vode može da sadrži 10-20 parazita i da dovede do bolesti zdrave osobe.

Loše higijenske navike doprinose prenosu ove parazitske infekcije na druge osobe. Kao jedan od primera navodimo mogućnost da roditelji, posle zamene pelene detetu koje ima ovaj parazit, ne operu ruke i uđu u bazen – samim tim unose parazite u vodu.

Paraziti (kriptosporodijum) su otporni na hlorisanje vode i mogu da prežive do 10 dana u ispravno hlorisanoj bazenskoj vodi. Ovaj jednoćelijski organizam ima čvrst spoljašnji omotač što ga čini veoma otpornim na hemijska dezinfekciona sredstva.

Prema zvaničnim podacima, poslednjih godina dijareja izazvana parazitom kriptosporodijum poprimila je razmere epidemije u SAD.

Preporuke i saveti

Osobe koje imaju dijareju, po bilo kom osnovu, ne bi trebalo da plivaju u javnim bazenima. Ovo se naročito odnosi na decu tako da decu sa dijarejom ne bi trebalo dovoditi ni u blizinu bazena.

Ako je ustanovljena dijagnoza infekcija kriptosporodijumom, trebalo bi sačekati dve nedelje nakon prestanka dijareje pa ići na plivanje.

Roditelji bi trebalo da vode računa o higijeni dece i svojoj ličnoj higijeni posle obavljene nužde tako što treba često prati ruke. Malu decu ne bi trebalo voditi u bazen sa pelenama pošto iz pelena uvek može da izađe sadržaj opasan po zdravlje.

Da bi se zaštitili, plivači a naročito deca treba da tokom plivanja i kupanja izbegavaju gutanja bazenske vode.

Druge opasnosti na bazenu

Potencijalna opasnost u bazenima može da bude prevelika količina hlora. Osoblje koje održava bazen često iz neznanja (sezonski radnici) ili iz želje da „poveća sigurnost u bazenu“ sipa previše hlora u vodu ili previše drugih dezinfekcionih sredstava. Previše hlora u vodi može izazvati bolove u stomaku, kašalj i iritaciju očiju.

Radnici treba da pročitaju etikete na hemikalijama, prate uputstva i nose propisanu zaštitnu opremu tokom dezinfekcije bazena.

U većim bazenima za doziranje hemikalija koriste se motorne pumpe za dovod vode i pumpe za odvod prljave vode, tako da njihova neispravnost može dovesti do toga da u vodi bude previše hlora ili da voda u bazenu bude neispravna.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.