U trendu

Kako doživeti bar sto godina?

Većina osoba se posle napunjenih 80 godina teže kreće, brže zamara, podložnija je bolestima i virusima zbog slabijeg imuniteta.

Međutim, ima osoba koje su i sa napunjenih 90 godina veoma pokretne i samostalne. Takve osobe su primer kako doživeti 100 godina bez značajnijih zdravstvenih tegoba i bez ikakvih pomagala poput štapa, kolica ili štaka.

Naučnici stalno proučavaju devedesetogodišnjake koji žive bez posebnih mentalnih i fizičkih problema, i pokušavaju da pronađu šta je zajedničko za te ljude – koja je tajna njihove dugovečnosti.

Napredak medicine nesumnjivo produžava životni vek u odnosu na pre 50 ili 100 godina. Međutim, danas ogroman broj ljudi već posle napunjenih 75 godina ima veliki rizik za razvoja demencije ili Alchajmerove bolesti, što ih ne čini samostalnim i nezavisnim od medicinske nege.

Faktori dugovečnosti

Naučnici na osnovu dosadašnjih saznanja navode dva osnovna faktora za dugovečnost:Prvi faktor dugog života je genetska ili nasleđena dugovečnost
Drugi faktor dugovečnosti je životni stil.

Smatra se da geni utiču od 20% do 30% na dužinu života, dok životni stil ima uticaj od 70% do 80%.

Naučnici su u ovom kao i u ranijim istraživanjima pokušali da objasne sve moguće faktore koji mogu uticati na dugovečnost.

Krajevi gde se najduže živi

Pored gena i životnog stila, studija je izdvojila 5 oblasti na celoj planeti, „plavih zona“, gde je procentualno zabeležen najduži životni vek ljudi:

„Ikarija“ (Grčka),
„Sardinija“ (Italija),
„Okinava“ (Japan),
„Loma Linda“ (Kalifornija SAD) i
„Nicoja“ (Kostarika).

Zajedničko za sve devedesetogodišnjake u navedenim oblastima je sledeće:

ishrana zasnovana prvenstveno na biljnoj bazi aktivnosti poput baštovanstva i uzgoja voća i povrća manjeg obima ili uopšteno rečeno slobodnog kretanja u prirodi i aktivnosti u bližem okruženju
u svojim aktivnostima vide smisao i svrhu
pripadnost verskoj zajednici
obavezan dnevni odmor i relaksacija
ne preteruju sa obrocima i ne jedu nakon zalaska Sunca

Do danas je oko 40 opština ili zajednica širom sveta usvojilo izmene javnih površina i ustanova (parkove, škole, prodavnice, restorani…) radi promovisanja zdravijeg stila života po ugledu na oblast plavih zona.

Podaci iz plave zone Kalifornije pokazuju pad gojaznosti za 15%, a pušenja za 16%.

Podaci iz jedne zajednice u Indianopolisu koja promoviše zdrav i dug život kao iz plavih zona pokazuje smanjenje stope pušenja za 50%, a gojaznosti za 15%, što se smatra veoma uspešnim.

Dosadašnja naučna istraživanja o zdravoj starosti sugerisala su da biljna dijeta i vežbanje mogu starije osobe održati fizički i mentalno zdravim. To naročito važi za starije osobe koje dosta šetaju na dnevnom nivou, a ukoliko im je ishrana zasnovana na ribi ili morskim plodovima uz neku čašu crnog vina – takve osobe mogu bez većih problema doživeti sto godina.

Demencija

Istraživanje demencije kod starijih osoba takođe je našlo sličnosti za manji rizik kod osoba u plavim zonama, a zajedničko im je bilo sledeće:

konsumiranje kafe – najmanje 2 šolje dnevno
redovno čitanje knjiga
neki vid umerenih fizičkih aktivnosti
jedna ili dve čaše vina dnevno

Alchajmerova bolest

Istraživanje rađeno na temu Alchajmerove bolesti takođe je utvrdilo da pravilna ishrana i fizička aktivnost stvaraju kod starijih osoba otpornost na ovu bolest i time im produžavaju život.

Uticaj gena

Sa druge strane, ima osoba čiji su geni predisponirani da kasnije stare bez obzira na ishranu ili fizičku aktivnost. Postoje i određene porodice ili čak i zajednice koje imaju čvrstu vezu između dugog života i zaštitnih gena.

Istraživanje rađeno u tim zajednicama pokazalo je da njihovi geni nadmašuju loše životne navike i da takve osobe nikada nisu vodile računa o ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Prema istraživanju, čak i najmlađi članovi tih zajednica s obzirom na trenutno zdravstveno stanje imaju tendenciju za dug život.

Poređenja radi, istraživanje ukazuje da zaštitni geni kod tih osoba štite organizam od starosnih bolesti poput osteoporoze, dijabetesa, raka i bolesti srca čak 20 do 30 godina duže od prosečne osobe. Geni takođe mogu da zaštite organizam i od negativnig efekata životne sredine.

Savremena medicina

Rizici od srčanog i moždanog udara kao i svih srugih bolesti opasnih po život, zahvaljujući napredku medicine, produžili su ljudski životni vek za oko 30 godina tokom prošlog veka. To ipak ne dokazuje da postoji siguran recept da ćemo svi doživeti 100 godina.

Zaključak

Dokazi studije o dugovečnosti ukazuju na važnost: ishrane, fizičke aktivnosti, ali i gena, da bi se doživela duboka starost u dobrom zdravlju kao i dobra pokretljivost i samostalnost, a ne sa raznim bolestima i u krevetu na teret porodice i bliskih osoba.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike