Kako izbeći alergene iz klima-uređaja?

Procene su da skoro 25 miliona Amerikanaca ima probleme sa astmom, a oko 50 miliona ima alergijski rinitis. Simptomi se mogu pokrenuti od grinja, plesni i drugih alergena često pronađenih u vazdušnim kanalima ventilacije ili klima-uređajima u kući. Alergije su šesti vodeći uzrok hroničnih bolesti u SAD, a slična je situacija i u svetskim okvirima.

Da li će vam čišćenje vazdušnih kanala pomoći da lakše dišete?

Nije rađena adekvatna studija koja bi pokazla objektivne dokaze o uticaju čišćenje vazdušnih kanala i filtera klima-uređaja na alergijske bolesti. Logično je da ako ste osetljivi na ono što se nalazi u prašini, onda treba da minimizirate izlaganje tome.

Stručnjaci upozoravaju da sistemi za grejanje, hlađenje i ventilaciju u kućama i na radnim mestima (fabričke hale ili kancelarije), ali i u sportskim halama ili tržnim centrima – mogu biti okidači za alergiju.

Sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju provlače vazduh kroz kanale koji prolaze kroz vašu kuću u zidovima, plafonima i podovima i to su „pluća kuće“. Vizuelni indikatori prekomerne prašine mogu ukazivati na potrebu za čišćenjem.

Kada nema nikakvih izmerenih dokaza o prašini treba postaviti sledeća pitanja:

Da li je vaša kuća starija od 10 godina, da li su vaši kanali (ventilacija, klimatizacija, grejanje…) ikada očišćeni?
Da li po vašoj kući stalno ima prašine po slobodnim površinama, bez obzira nato koliko ih često čistite?
Da li ste primetili simptome alergije kod nekog od ukućana kada uključite sistem grejanja/hlađenja?
Da li neko od ukućana ima astmu koja nije dobro kontrolisana iako uzima lekove?

Potvrdan odgovar na bilo koje od ovih pitanja trebalo bi da vas podstakne da razmislite o čišćenju ventilacionih kanala.

Bolje je pomučiti se, izložiti se trošku za čišćenja kanala nego izlagati riziku ukućane koji imaju astmu, alergije ili probleme sa disanjem.

Proces čišćenja

Pre početka čišćenja, identifikujte izvor problema. Filter ili „saće“ hladnjaka ili grejača na klima-uređaju mogu biti mesto gde se stvara vlaga negde u sistemu. Ako ne rešite problem stvaranja kondenzacije vlage pre čišćenja, problem će se vratiti. Za povećanu prašinu, možda je kriva loša filtracija vazduha. Miševi, bubašvabe ili ptičiji izmet takođe mogu doprineti stvaranju nečistoća u vazdušnim kanalima.

Zato prvo proverite sve ulazne otvore, kanale i uređaje pre čišćenja. Neki od osnovnih problema mogu se rešiti u sopstvenoj režiji, a za druge zatražite usluge profesionalca.

Mehaničke krupne nečistoće otklonite rukavicama ili brisanjem, dok za prašinu treba koristiti usisivače velike snage ili druge alate za uklanjanje nečistoća. Čitav sistem za ventilaciju i klimatizaciju treba očistiti.

Treba koristiti opremu u zavisnosti od prirode materijala od kojih su napravljeni kanali. Ponekad je potrebno kortisti hemikalije protiv: insekata, mikroba, bakterija ili gljivica. Proverite na etiketama kako se pomenuta sredstva koriste i šta sadrže. Proverite da li sredstva koja koristite imaju zvanična odobrenja za upotrebu. Nemojte mešati razne hemikalije i hemikalije različitih proizvođača. I hemikalije za čišćenje klima-uređaja ili ventilacija mogu izazavati glavobolje, napade astme i alergije.

Ako se ceo sistem ili cela kuća tretiraju hemikalijama, možda je potrebno da ukućani i kućni ljubimci ne budu u kući tokom čišćenja i nekoliko dana posle toga.

Šta treba izbeći?

Za američke centralno klimatizovane standardne kuće (stanove) od 180-200 kvadratnih metara čišćenje traje 3 do 5 sati i trebalo bi da se vrši svakih 3 do 5 godina. Troškovi bi iznosili oko 600 dolara ili oko 60.000 dinara.

Dvadesetak procenta jeftinije čišćenje obično znači lošiji kvalitet, a loše očišćen klima-sistem „kao da nije čišćen“ jer će bakterije i gljivice ostati i „dovoljnim količinama“ da izazovu alergiju ili se brzo namnože do koncentracije koje su bile pre čišćenja. Loše urađeno čišćenje može samo razbacati postojeće nečistoće ili osloboditi bakterije ili gljivice koje su bile negde „zapečene“.

Sa druge strane, duplo veći troškovi čišćenja ne znače da je čišćenje bilo mnogo bolje.

Šta raditi?

Rezervoari ili komplikovani sistemi ne mogu se očistiti bez specijalnih alata i profesionalaca, ali se ti radovi vrše svakih nekoliko godina. Vlasnici ovakvih stanova i kuća mogu usporiti akumulaciju nečistoća, bakterija i gljivica tako što će redovno čistiti, proveravati ili prati: filtere i ventile, odnosno menjati vazdušne filtere u terminima kada je to predviđeno.

Možete smanjiti verovatnoću da će se alergeni nagomilati tako što ćete u kući podesiti vlagu na ispod 50%. Ako je vlaga veća od 50%, postoji veća opasnosti od stvaranja grinja i plesni.

Podsećamo na druge kućne izvore alergena, koji su možda i opasniji, kao što su: tepisi, tapacirani nameštaj, zavese, peći na gas ili kućni ljubimci.

Napomene

Prevedeno na naše uslove, ovakvi glomazni i komplikovani klima-sistemi za ventilaciju ili grejanje-hlađenje nalaze se u sportskim halama, bioskopsko-pozorišnim dvoranama ili tržnim centrima i o njima treba voditi računa kao što smo naveli gore u tekstu.

Mi „obični smrtnici“ koji nemamo tolike kuća ili stanove, a imamo po jedan-dva klima uređaja ili kuhinjski aspirator – treba obavezno u jesen i zimu da proverimo filtre i da ih očistimo, operemo ili zamenimo ako je to predviđeno. Ako je potrebno, upotrebite i neko sredstvo za čišćenje koje se predviđa za uklanjanje masnoća, bakterija, gljivica ili insekata.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike