Kako izbeći pijane vozače?

Možemo slobodno reći da je alkohol „neprijatelj broj jedan“, naročito u saobraćaju, i to tokom praznika i proslava.

Vožnja pod dejstvom alkohola je, prema podacima policije, pored vožnje neprilagođenom brzinom i nepropisnog preticanja, jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nesreća.

Policija je prošle godine otkrila više od 70.000 pijanih vozača na putevima Srbije. Alkohol je bio osnovni uzrok čak 2.200 saobraćajnih nesreća, u kojima su 24 osobe poginule, dok je 1.500 povređeno.

Opijanjem vozača dolazi do trovanja alkoholom ili do povreda usled dejstva alkohola, kada se poremeti pažnja, koncentracija i koordinacija.

Pijanstvo svake godine uzima svoj danak u saobraćaju, jer pijane osobe veoma često izazivaju udese sa užasnim posledicama. Propisi preporučuju nula promila alkohola u krvi, a dozvoljavaju 0,3 promila (samo jedno piće).

Posle kontrole saobraćajne milicije ili posle velikih saobraćajnih udesa, saznamo da pojedinci unesu dva-tri promila alkohola u krv, što je katastrofalno, da ne pominjemo da su milicioneri nalazili vozače sa 3, pa i 5 promila alkohola u krvi.

Pijani vozači

Pripiti i pijani vozači imaju slabe reflekse, pa ne koče na vreme, ne smanjuju brzinu kada treba ili sporije reaguju u krivinama i tako postaju prava opasnost po sebe, saputnike i druge učesnike u saobraćaju.

Osobine pripitih vozača:

• nekritični su, samouvereni, lakomisleni, bahato se ponašaju u vožnji
• precenjuju svoje sposobnosti i voze 10-20 km/čas brže nego trezni
• potcenjuju opasnost, ne poštuju ili ne vide druge učesnike u saobraćaju
  često ulaze u „makaze“
• prelaze pune linije, nepropisno pretiču i često seku krivine
• ne poštuju prava prvenstva i pešake
• žele da se ističu u vožnji
• kasnije zapažaju „stop svetlo“ i trag kočenja im je mnogo duži
• imaju slabu preglednost i slabo procenjuju rastojanjekasnije i sporije reaguju na svetlosne i zvučne signale (slabije čuju)
• teže raspoznaju crvenu i zelenu boju
• teže raspoznaju smetnje pri kiši, smanjenoj vidljivosti, vožnji noću i u sumraku
• često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno

Trezan vozač može istovremeno da prati 10 objekata (lica, predmeta ili situacija), a pripit samo 4.

Faktori koji utiču na koncentraciju alkohola u krvi:

• količina popijenog alkohola
• brzina kojom se konsumira alkohol
• količina hrane koja se nalazi u želucu
• vrsta alkoholnog pića
• pol – žene slabije podnose alkohol
• telesna težina i stanje jetre
• lekovi i alkohol pojačavaju dejstvo
• genetika i podnošljivost

Šta kaže zakon?

Vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu niti da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola ili droga.

Pod dejstvom alkohola je vozač, odnosno lice, za koje se analizom odgovarajućeg uzorka krvi utvrdi sadržaj alkohola veći od 0,30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrđeno odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.), što odgovara sadržini alkohola u krvi većoj od 0,30 mg/ml (0,3 promila). To otprilike odgovara jednoj čašici žestokog pića, jednoj čaši vina i jednoj flaši piva (0,33 l)

Kada učestvuje u saobraćaju, ne sme da ima u organizmu psihoaktivne supstance ili alkohol:

• vozač motornog vozila koje je registrovano za prevoz više od osam lica ili ako je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg
• vozač motornog vozila koji obavlja javni prevoz lica i stvari
• vozač vozila kojim se prevoze opasne materije
• vozač vozila kategorije A1, A2, AM i A
• instruktor vožnje
• kandidat za vozača tokom praktične obuke i polaganja vozačkog ispita
• vozač sa probnom vozačkom dozvolom
• lice koje nadzire vozača sa probnom vozačkom dozvolom
• ispitivač na praktičnom delu vozačkog ispita
• vozač vozila sa pravom prvenstva prolaza i vozač vozila pod pratnjom

Prema utvrđenom sadržaju alkohola u krvi, postoje stepeni alkoholisanosti vozača:

• do 0,30 mg/ml – blaga alkoholisanost
• više od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml – umerena alkoholisanost
• više od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml – srednja alkoholisanost
• više od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml – teška alkoholisanost
• više od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml – veoma teška alkoholisanost
• više od 2,00 mg/ml – potpuna alkoholisanost

Kako se istrezniti?

Stručnjaci kažu, da bi se čovek istreznio, potrebno je vreme:

• sa 0,8 promila alkohola u krvi – 8 sati
• sa 1,3 promila alkohola u krvi – 13 sati
• sa 2 promila alkohola u krvi – 20 sati

Samo dve čaše dovoljne su da se dostigne 0,50 grama alkohola u litru krvi – a to je prag za koji se već naplaćuje kazna i uzima dozvola.

Upozorenja

Prema istraživanjima, kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća i zato nemojte da sedate za volan ako ste pili, niti da se vozite sa vozačem koji je pripit ili pijan.

Vodite posebno računa o tome da se deca ne voze sa pijanim ili pripitim vozačima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.