„Kengur nega“ prevremeno rođenih beba

Najčešće se u slučaju prevremenog rođenja beba i obično nedovoljne telesne težine, koristi inkubator, gde se pod određenim klimatskim i sterilnim uslovima vrši nadzor i prati dalji razvoj bebe dok njena telesna težina ne postigne zadovoljavajući nivo.

Međutim, osim inkubatora, postoji i metoda bliskosti sa bebom („kengur metoda“) gde se beba stavlja na grudi majke ili oca i tako drži satima.

Poenta metode je da grudi majke budu neka vrsta zamene za inkubator gde bi beba dojenjem dobijala neophodnu hranu za razvoj i stekla osećaj sigurnosti i topline od majke. Takođe, otkucaji srca majke i oca mogu umiriti bebu.

Ova metoda (kengur) otkrivena je pre više od 30 godina u Kolumbiji gde je nedostatak inkubatora primorao doktore i stručnjake na smišljanje drugačije brige za ugrožene prevremeno rođene bebe pa su majke nosile i držale bebe najmanje 20 sati dnevno.

Nova studija iz Australije analizirala je i upoređivala podatke prevremeno rođenih beba iz inkubatora i beba negovanih „kengur metodom“. Analizirani su podaci rasta obrazovanja inteligencije, zaposlenja i smrtnosti u kasnijem periodu života (više od 20 godina kasnije).

Istraživanje je pokazalo da su deca iz „kengur metode“ u kasnijem periodu odrastanja manje agresivna, impulsina i hiperaktivna u odnosu na decu iz inkubatora. Takođe, imaju i uvećani mozak, naročito predeo odgovoran za učenje.

Iako je studija otkrila bolje rezultate kod novorođenčeta sa „kengur metodom“, uzročno-posledična veza takvih rezultata nije dokazana. Sve prevremeno rođene bebe sklonije su većem riziku od zdravstvenih problema čak i u kasnijem periodu života. Ispostavilo se da je nužna inovacija iz Kolumbije postala najrasporostranjenija metoda promovisanja povezivanja majke sa bebom, a u nužnoj situaciji možda bolja i od inkubatora. Takođe, ova metoda je značajna i za roditelje da shvate da su oni u velikoj meri zaslužni za brigu o svojoj bebi.

Studija je analizirala podatke 716 odraslih osoba od kojih je njih 264 bilo prevremeno rođeno i negovano „kengur metodom“. Podaci su pokazali da je kod osoba sa „kengur metodom“ bila manje prisutna smrtnost. One su imale manje izostanaka iz škole, malu ali značajnu razliku u inteligenciji, bolje su bile plaćene po satu u kasnijem životu. Međutim, one su imale slabije matematičke i jezičke rezultate od dece koja su bila u inkubatoru, što istraživačima u studiji baš i nije bilo jasno. Pokazalo se da su obe metode nege novorođenčeta i sa prednostima, ali i sa manama, kako u kratkotrajnom tako i u dugoročnom periodu.

Istraživanje naglašava da „kengur metoda“ ima potencijala u nerazvijenim i siromašnim zemljama gde je malo inkubatora ili su u lošem stanju. Takođe, metoda je i te kako poželjna u slučajevima prevremenog porođaja u zabačenim nepristupačnim predelima, kao i u vanrednim situacijama ili kao privremena mera. Verovatno da bi kombinacija ove dve metode dala još bolje rezultate.

Napišite komentar