U trendu

Stalno razmišljate? To vas ubija – i psihički i fizički!

Misaona smo bića – kako to?

Neprestana okupacija i održavanje negativnih misli u svesti ili ruminacija, razara i psihički i fizički. Ona pomaže održavanju depresije, pa je zaustavljanje ruminacije veoma važan stepenik u smanjenju depresije.

Prisećanje razgovora iz davne prošlosti, neprestano preispitivanje sopstvenih odluka i razmišljanje o tome „šta bi bilo, kad bi bilo“, su štetne navike kojima neretko podležemo.

Ruminacija, odnosno, opterećivanje suvišnim mislima, najčešće negativnim, je široko rasprostranjena pojava. Prema podacima nedavno sprovedene studije, čak 73 odsto osoba starosti između 25 i 35 godina je sklono ruminaciji, dok je kod osoba starosti između 45 i 55 godina to slučaj kod svake druge osobe.

Zanimljivo je saznanje da većina ljudo misli da je opsedanje mislima korisna mentalna radnja. Zapravo, opterećivanje svog uma nije nimalo bezazleno i može da ugroziti naše zdravlje.

„Postoje trenuci kada je briga o problemu gora od samog problema“, ističe David Špigl, direktor Centra za stres i zdravlje pri Medicinskom centru u Stanfordu, u Kaliforniji.

Previše razmišljanja sprečava nas da radimo

Prekomernim razmišljanjem posmatramo bezbroj mogućih opcija, što nas onemogućava da radimo. Reč je o ‘paralizi analizom’. U stanju smo da budemo zarobljeni mislima o tome kakve sve posledice naša dela mogu da imaju. Prekomerna briga dovodi do toga da budemo paralizovani, što nas sprečava da bilo šta uradimo“, kaže Radžita Sina, direktorka Centra za stres sa Univerziteta Jejl.

Lora Prajs, profesorka na Odeljenju za psihijatriju akademskog medicinskog centra “Langone Health” u Njujorku, smatra da suvišne misli kojima preplavimo svoj um sprečavaju nas da ostanemo u dodiru sa sopstvenim instinktom zbog čega katkad donosimo loše odluke.

Gubimo sposobnost osmišljavanja kreativnih rešenja

Prema podacima ranije studije, kreativne ideje se rađaju dok određeni kognitivni procesi miruju. Opterećivanje mislima dovodi do mentalnog zastoja, pa samim tim nismo više u stanju da osmislimo kreativno rešenje za neki problem. Na Univerzitetu Stanford je obavljeno ispitivanje u kom su učesnici bili priključeni na magnetnu rezonancu, dok su istovremeno dobijali zadatke da nešto nacrtaju.

Kako su zadaci postajali teži, učesnici su bili prisiljeni da više razmišljaju kako to da nacrtaju, pa su samim tim i crteži bili manje kreativni. S druge strane, što su manje morali da razmišljaju, bili su kreativniji.

Mentalno iscrpljivanje ima isti efekat kao i telesno

Mozgu je potrebno mnogo energije za takvu radnju kao što je prekomerno razmišljanje, naročito kada je reč o mislima koje nisu produktivne.

Prajs smatra da ovaj mentalni proces potroši toliko energije, da nas to iscrpljuje, a Špigl dodaje da usled mentalnog opterećenja dolazi do lučenja kortizola, hormona stresa, a on vremenom dovodi do „mentalnog sagorevanja“.

„To je kao da vozite automobil u pogrešnoj brzini. Motor vam radi, ali ne odmičete daleko“, objašnjava Špigl.

Umesto da sklopimo oči kada legnemo u krevet, prebiremo misli

Osobe koje pate od hronične ruminacije imaju problem sa spavanjem. Da bismo zaspali, naše telo prvo mora da postigne stanje smirenosti, što je nemoguće ako nam se povisi krvni pritisak, ubrza rad srca i disanje.

Kako objašnjava Špigl, prekomerno analiziranje misli je neretko razbuđujuće, pogotovo ako su u pitanje anksiozne misli.

„Ako ne spavate kako treba, imaćete manje energije“, kaže Špigl.

Kako izaći iz „začaranog kruga“?

Prvi korak jeste da uočimo da previše razmišljamo. Radžita Sina predlaže da se zapitamo da li tema o kojoj razmišljamo poseduje najmanje tri moguća ishoda, odnosno, „šta bi bilo, kad bi bilo“ scenario.

Zatim, pronađite nešto što će vam skrenuti pažnju, kao što je, na primer, fizička aktivnost.

Postoji i vežba disanja iz dijafragme, koja usporava rada srca i disanje.

Lora Prajs predlaže da vodite „dnevnik briga“, tako što ćete 20 minuta pre spavanja na papir staviti sve što vas muči.

Ona ističe da čin zapisivanja delotvorno utiče na mozak pri rešavanju problema.

Još jedna mogućnost je da porazgovarate sa bliskom osobom ili stručnjakom. Oni će vam pružiti svežu perspektivu i nepristrasan uvid u činjenično stanje koje vam zadaje muke.

„Nemojte se boriti s problemom, već mu dopustite da protutnji kroz vas i nestane, kao da je reč o oluji koju posmatrate“, kaže Špigl.

(HuffPost, N1)

1 komentar
  1. Anonimni

    Samo bih dodala da runiminacija ima uzrok uglavnom kod ljudi sklonih tom nacinu ,verovatno iznalazenja resenja ako je problem neki uzrok,ili ako je uzrok upravo u nesanici koja utice na runiminaciju .Evo ,uzrok mog razmisljanja sada je ovaj tekst i ja pokusavam da ga sagledam i iz sopstvenog ugla dajuci mu na znacaju posto je aspekt zivota koji kaci sve.

Napišite komentar