Zaštita dece u školama od sunca

Školska deca u Velikoj Britaniji izložena su riziku od opekotina od sunca, jer škole ne čine dovoljno da ih zaštite od uticaja sunca niti uspevaju da ih nauče o opasnostima UV zračenja.
Ričard Kliford, predsednik organizacije koja se bavi rakom kože, kaže da je svima nama potrebno malo sunca kako bi se poboljšalo opšte zdravlje i kako bismo omogućili našim telima da proizvedu vitamin D, ali previše sunca za vreme školskih sportskih aktivnosti ili školskog odmora predstavlja opasnost po zdravlje dece.
Opekotine od sunca
Kliford kaže da je jedna dobrotvorna organizacija naručila anketu kako bi se otkrio obim ovog problema. Hiljadu roditelja je popunilo upitnik, a primećeno je da se iz škole svako četvrto dete vratilo kući sa opekotinama od sunca.
Istorija opekotina od sunca udvostručuje rizik od pojave malignog melanoma, najozbiljnijeg oblika raka kože. U 2008. godini dijagnostikovano je oko 11.770 slučajeva malignog melanoma u Velikoj Britaniji. Iako je ova dijagnoza više povezana sa godinama starosti, bolest je nesrazmerno velika i kod mladih ljudi.
Neobavezujuća politika
Nacionalni institut za zdravlje podstiče škole da usvoje politiku o bezbednosti od sunca koja bi trebalo da obuhvati obrazovanje o uzrocima raka kože i savete o zaštiti kože uz kreme za sunčanje, prikrivanje odećom i zaklon u hladovini.
Ne postoji obaveza nastavnika da svoje učenike uče o štetnosti preteranog izlaganja UV zracima. Neki to rade samo zato što tako žele ili zato što im je neki roditelj posebno zahtevao da dete namažu kremom za sunčanje.
Pa ipak, Kliford smatra da je to nedovoljno i ističe: „Većina nastavnika neće učiniti tako nešto (mazati decu kremama) zbog ‘dodirivanja’ i očiglednih problema povezanih sa tim.“
Kliford se slaže da to predstavlja validan argument, ali kaže da je namera dobrotvorne organizacije da ubedi direktore škola, kao i nastavnike, da je važno uspostaviti sistem za nadgledanje korišćenja kreme, bilo tako što bi roditelji pomagali u tome ili tako što bi se vršila provera da li deca to sama rade.
Zaštita od sunca kao nastavni plan i program
Na duže staze, stručnjaci predlažu da zaštita od sunca postane deo nastavnog plana i programa koji se uči u školama.
Interesantan je primer Australija, gde je odnos prema učenju mladih kako da budu bezbedni kada su izloženi suncu bitno drugačiji, tako da se u 75% škola uči o rizicima izlaganju UV zracima, dok ta cifra iznosi 95% u državi Viktorija.
„Oni stvarno znaju šta rade“, kaže Kliford. „Oslanjaju se na masovne medijske kampanje preko kojih ulažu u javno zdravlje, jer je tako u dužem periodu moguće spasti veliki broj života i uštedeti milione dolara zdravstvene zaštite.“
Program zaštite od sunca
Centar za istraživanje raka u Velikoj Britaniji napravio je program zaštite od sunca koji će pomoći osnovnim školama da razviju politiku zaštite.
Preporučuje se da deci bude dozvoljeno da u školu donesu kremu za sunčanje, kao i da je koriste pod nadzorom nastavnika.
Važno je da deca budu zaštićena od opekotina i dok su u školi. Deca imaju osetljivu kožu i ako zarade opekotinu od sunca dok su mladi, kod njih se povećava rizik od pojave raka kože u kasnijem životu.
Napomena
Ovo su samo neki primeri brige o izlaganju dece sunčevim i UV zracima u razvijenim zeljama. Dok naše zdravstvo i naša prosveta ne donesu mere i preporuke o zaštiti dece od UV zraka, preostaje nam da se sami štitimo i štitimo svoju decu: boravkom u hladovini, izbegavanjem najsunčanijih delova dana, pogodnim oblačenjem (kape, šeširi, kačketi…), nošenjem tamnih naočara i mazanjem tela kremama sa UV zaštitom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.