U trendu

Zašto zevamo?

Svi ljudi zevaju, ali zeva i većina životinja kičmenjaka. Zna se da zevanje ima korisne funkcije, ali je naučnike vekovima zbunjivalo koje su to funkcije.
Rezultati niza eksperimenata su iznenađujući jer navode na to da je razlog za zevanje hlađenje mozga, smatra dr Endrju V. Galup, naučni saradnik na Univerzitetu Prinston i kaže: "Mi smo prikupili podatke o pacovima, papagajima i ljudima i došli do zaključka da organizam zevanjem hladi mozak."
Osnovna ideja
Kada počnete da zevate, istezanjem vilice povećava se protok krvi kroz vrat, lice i glavu.
Duboko uzimanje daha tokom zevanja izaziva silazni tok kičmene tečnosti i krvi iz mozga.
Hladan vazduh koji zevanjem udahnemo u usta hladi ove tečnosti.
"Ovi zajednički procesi ponašaju se kao radijator, uklanjanjaju pretoplu krv iz mozga, a uvode hladniju krv iz pluća i ekstremiteta u glavu, čime hlade površinu mozga", kaže Galup.
Da bi odgovorio skepticima, Galup je izneo detaljnije anatomske opise procesa u medicinskoj literaturi.
Zevamo li više kada je hladno vreme?
Galupova teorija predviđa da hladniji spoljni vazduh bolje hladi mozak od toplog spoljnjeg vazduha. Čovek bi trebalo da zeva više kada je vazduh hladan, a manje kada je vazduh vruć.
Gde bolje da testira ovu tvrdnju nego u Tusonu u Arizoni? Galupov tim je otišao tamo dva puta: jednom zimi, kada je hladno napolju, i jednom u rano leto, kada je bila vrućina.
Istraživači su tražili od 80 prolaznika da pogledaju slike ljudi koji zevaju, jer je svima poznato da ljudi češće zevaju kada vide druge osobe kako zevaju.
Kada je bilo hladnije vreme, 45% osoba je zevalo kada su gledali ljude (slike ljudi) koji zevaju. U toplijim vremenskim uslovima, samo 24% prolaznika je zevalo. Još više su zevali ljudi kada su bili duže na otvorenom prostoru u hladnijim uslovima, a mnogo manje su zevali ako su bili duže na toplom vremenu (vazduhu).
Slični rezultati su dobijeni kada je Galupov tim utvrdio da papagaji više zevaju pri niskim temperaturama nego što zevaju pri visokim temperaturama. To se isto dešavalo sa pacovima prilikom ispitivanja jer se njegov mozak hladio prilokom zevanja.
Zevanje kao način komuniciranja?
Endrju V. Galup smatra da njegovu teoriju po kojoj zevanjem ljudi hlade mozak – objašnjavaju gorenavedeni eksperimenti. Ipak, on još uvek nije ubedio svoje kolege koje više vole druge teorije.
Adrijan Gagisberg (Adrian G. Guggisberg), lekar sa Univerziteta u Ženevi, slaže se sa Galupom da promene sobne temperature mogu biti okidač zevanja, ali on je oprezan u pogledu teorije o tome da zevanje služi da se mozak hladi i nudi alternativnu interpretaciju rezultata dobijenih u Tusonu (Galupovom studijom).
"Činjenica da je zevanje potisnuto kada su visoke temperature ukazuje na to da ne zevamo upravo kad je to potrebno", kaže Guggisberg. "Postoje i drugi fiziološki načini za regulisanje telesne temperature, kao što je znojenje, pa je nejasno zašto nam je potreban još jedan regulator ako je to važno?"
Teoretičari su povodom zevanja podeljeni u dve struje.
Prvi, kao i Galup, smatraju da zevanje mora imati fiziološki uzrok i fizičku korist po organizam.
Druga strana tvrdi da je zevanje oblik komunikacije i da nudi razne socijalne beneficije.
Guggisberg se zalaže za "društvenu teoriju zevanja" i vidi fiziološke efekte zevanja kao suviše male kroz evoluciju živih bića, a vidi zarazni efekat zevanja kao ključni pojam "društvene teorije". On smatra da što su više ljudi podložni zaraznom zevanju, "bolja je njihova društvena kompetencija i empatija".
"Ljudima je jasno da zevanje ima socijalni uticaj i to je verovatno nesvesno ponašanje. Nije jasno kako se zevanjem komunicira ni šta se njime postiže. Ali jasno je da ono prenosi neke informacije koje imaju efekat na mozak ili ponašanje. U nekim kulturama zevanje se shvata kao znak pospanosti i dosade. Zevanjem jedna osoba komunicira sa drugim osobama kada doživljava umereno neprijatno iskustvo, ali ne u neposrednoj ratnoj opasnosti."
"Možda ćemo morati da se naviknemo na ideju da je zevanje prvenstveno društveni, a ne fiziološki efekat", napisao je Guggisberg u jednom svom stručnom članku.
Galup tvrdi da je teorija po kojoj je zevanje oblik komunicirnja – previše nejasna i suptilna da bi bila tako dobro očuvana kroz istoriju evolucije.
"Ja smatram da ipak postoji neka socijalna funkcija zevanja, jer jasno je da je ono zarazno", kaže Galup. "Ali moramo da mislimo o tome kako proces vođen fiziološkim uzrocima nismo u mogućnosti da kontrolišemo. Ako se zevanje dogodi na sastanku, to ne bi trebalo da bude znak nepoštovanja sagovornika niti uvreda…"

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar