Zgorzićete se kada saznate koliko građana Srbije ne pere ruke posle toaleta

Mnogi su odrasli uz pesmicu Branka Kockice: „Zašto da se ruke peru? Zašto da se trljaju, kada čak i vrapci znaju da se opet prljaju? Onoga ko ne zna što se ruke peru, svakog dana bakterije žderu!“, koja ih je učila zašto je važna higijena.

Ipak, istraživanje instituta „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazalo je da je mnogi nisu pažljivo slušali.

Podaci govore da 35,3 odsto Srba ne pere ruke nakon korišćenja toaleta, što znači da   64,7 odsto redovno pere.

„Situacija je takva, jer ne postoji navika od malih nogu“, kaže za BBC na srpskom infektolog Žarko Ranković.

Dermatolozi savetuju da je za pranje ruku najbolje koristiti „sapune bez sapuna“.

Žutica, salmonela, gliste i kolera

Prljave ruke prouzrokuju niz bolesti, koje bi redovnom higijenom mogle da budu izbegnute.

„Takozvane bolesti prljavih ruku su žutica tipa A, trbušni tifus, dizenterija, salmonela i gliste, rota virus“, kaže Ranković.

Kaže da kolere sada nema, ali da se „nedavno pojavila u Dimitrovgradu“.

Kolera je infekcija tankih creva koju uzrokuju bakterije koje luče toksin, koji izaziva povećanu sekreciju vode i eletrolita, pa dolazi do dehidratacije obolelog.

Dehidratacija može da bude toliko jaka da može da dovede do utonuća očiju, hladne kože, umanjene elastičnosti kože.

Ranković dodaje da se bolestima prljavih ruku može stati na put „uz pomoć medija i njihovog izveštavanja o higijeni i stalne edukacije“.

„Moramo stalno da govorimo o higijeni ruku“, dodaje doktor i napominje da se te navike stiču od malih nogu i da tome treba posvetiti posebnu pažnju.

Kako se pravilno peru ruke

Ranković kaže da za pravilno pranje ruku ne postoji određeno vreme, ali da je minut do dva minuta dovoljno da se spere sapunica, pa samim tim i bakterije.

Napominje da je potrebno redovno menjati i peškir ili krpu kojom se brišu ruke, jer bakterije i paraziti žive na njima.

„Perite ih što češće i duže! Tako se nećete razboleti“, kaže doktor.

Kako da peremo ruke :

  • Pokvasite ruke
  • Uzmite tečni ili čvrsti sapun i trljajte ruke što duže možete
  • Trljajte između prstiju
  • Nasapunjajte kožu ispod noktiju, jer bakterije i tamo žive
  • Isperite vodom
  • Obrišite ruke čistim peškirom

Kojim sredstvom je najbolje prati ruke

Za pranje ruku najbolje je koristiti „sapune bez sapuna“ savetuje dermatolog Dimitrije Karabahčiev.

„Iako to možda čudno zvuči sapuni koji ne sadrže sapun su najbolji za našu kožu, jer je njihova PH vrednost slična onoj koju ima naša koža. Tradicionalni sapuni neće poremetiti PH vrednost, kao i uljane kupke koje čine dobro koži „, kaže Karabahčiev za BBC na srpskom.

On dodaje da ima ljudi koji idu u drugu krajnost, odnosno toliko su posvećeni higijeni da im je koža oštećena zbog korišćenja neadekvatnih proizvoda.

Institut za javno zdravlje Vojvodine objavio je i da su istraživanja pokazala da deca koja žive u domaćinstvima u kojima se promoviše pranje ruku sapunom upola manje oboljevaju od dijareje.

Sprovedena istraživanja su pokazala da ustaljena navika pranja ruku sapunom može da sačuva više života nego druge medicinske intervencije, odnosno da može za četvrtinu da prepolovi smrtnost od dijareje kod dece i smrtnost od akutnih respiratornih bolesti.

Pranje ruku sapunom predstavlja najefikasniju i najjeftiniju meru za prevenciju dijarealnih bolesti i respiratornih infekcija koje svake godine odnesu milione života dece u nerazvijenim zemljama sveta.

Pranje ruku sapunom je globalna, univerzalna preventivna mera, pravi „penicilin“ koji sprečava infekcije i spasava živote.

Svake godine 3.5 miliona dece u svetu ne dožive svoj prvi rođendan zbog dijareje i pneumonije.

Ovogodišnji dan pod nazivom „Čiste ruke za sve“ podseća da svi moramo biti uključeni u rešavanju problema- da ljudi nemaju naviku da peru ruke ili nemaju novca za sapun.

(BBC na srpskom)

Napišite komentar