U trendu

ŠLOG lako može da zadesi i – dvadesetogodišnjake!

Moždani udar, poznat u narodu i pod nazivom šlog, nema nikakve veze sa vremenskim uslovima – bilo da šibaju vetrovi ili da prži sunce statistika obolelih od ove bolesti će biti ista. A ona je nemilosrdna: u našoj zemlji oko 25.000 ljudi godišnje doživi moždani udar. Samo trećina njih nakon toga će izaći bez posledica ili sa minimalnim oštećenjima, a isto toliko neće dobiti drugu šansu.

– Iako nije zarazna, moždani udar je masovna bolest i jedna od najsmrtonosnijih. Ovu sumornu činjenicu ilustruje i podatak da je prvi uzročnik smrti među ženama, a drugi među muškarcima. Takođe, 30 posto bolesnika ostaju invalidi, uglavnom vezani za krevet – upozorava dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”.

Osim najvidljivijih, fizičkih posledica, šlog za sobom vrlo često ostavlja i depresivne ljude koji se teško suočavaju sa činjenicom da ne mogu da se vrate starim navikama. Uz to, veliki broj njih muku muči sa dekubitima, plućnim embolijama, epilepsijom… Iskustvo je pokazalo i da većina pacijenata do kraja života ostaju korisnici zdravstvenih i socijalnih službi.

Oporavak ne samo da je težak i dug, već je i neizvestan i o njemu uglavnom odlučuje vreme. Naime, što osoba ozbiljnije shvati simptome koje izaziva moždani udar, to su i šanse za oporavak veće. Oni koji se pre obrate komšiji ili „guglu” za savet nego lekarima za stručnu pomoć, mogu vrlo lako da izgube životnu bitku.

– Tromboliza, metoda koja omogućava da krvni sud u mozgu ponovo postane prohodan, efikasna je ukoliko se pacijent javi lekaru najkasnije četiri i po sata od prvog simptoma. Naravno, i ovde važi pravilo „što pre to bolje”, ali nakon isteka tog vremena ne možemo je primeniti. Nešto više vremena ostaje nam za mehaničko uklanjanje tromba, koje se obavlja u opštoj anesteziji i to do devet sati od kada se pacijent suočio sa poteškoćama – objašnjava za „Politiku” dr Milan Savić.

I u samoj bolnici, već na prijemu pacijenata, počinje trka sa vremenom, pa su lekari u ovoj ustanovi brži od evropskog proseka – sva snimanja i analize, poput EKG-a i laboratorijskih ispitivanja, obave za 30 do 40 minuta.

Kako prepoznati šlog? Simptomi su, kako objašnjava naš sagovornik, vrlo jasni i ne liče na simptome nijedne druge bolesti – slabost ili utrnulost samo jedne strane tela, poremećaj govora, duple slike, vrtoglavica, nekada praćena mučninom i povraćanjem, otežana orijentacija… Iako od moždanog udara uglavnom strada starija populacija, više nisu retki četrdesetogodišnjaci koji u bolnicu stižu iz istog razloga. Ali dr Savića posebno zabrinjava činjenica da pomoć zbog šloga traže i dvadesetogodišnjaci.

U 80 odsto slučajeva uzroci moždanog udara su srčane bolesti, dijabetes i povišen krvni pritisak, ali su krivci i gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, pušenje, alkohol… Moždani udar je moguće sprečiti, ali samo ako se na vreme otkrije suženje krvnih sudova, zbog čega je neophodno redovno ići kod lekara.

– Iako imamo efikasne metode u lečenju moždanog udara, nismo mnogo postigli kada je reč o preventivi. Čini mi se da ljudi ne razumeju važnost rutinskih pregleda, a čak 90 odsto suženja krvnih sudova može se otkriti ultrazvukom, koji je potpuno bezopasan i bezbolan – ističe naš sagovornik.

O tome govori i podatak da se broj onih koji godišnje budu primljeni u ovu bolnicu ne smanjuje – za 12 meseci pomoć ovde potraži 8.000 pacijenata.

– Imamo dovoljno kapaciteta, ali bih voleo da nas posećuje što manje ljudi jer bi to značilo da su shvatili važnost preventive – dodaje dr Savić.

Uskoro u ovu instituciju stiže i 20 električnih kreveta iz donacije princeze Katarine Karađorđević, samo se traži način kako će oni biti uneti u zgradu.

– Reč o posebnim krevetima koji su teški oko 20 kilograma, a dugački 2,5 metara. Stižu iz Denvera, pa su verovatno mislili da su svi u Srbiji visoki poput Nikole Jokića – kaže uz osmeh dr Milan Savić.

(Višnja Aranđelović, „Politika“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike