Nova studija o dijabetesu, jednom od glavnih zdravstvenih problema, kaže da oko polovina Amerikanaca ima ili je na dobrom putu da dobije dijabetes.
Prema studiji, sa porastom broja stanovnika raste i broj ljudi sa problemom nivoa šećera u krvi. Pre 20 godina, jedna od 10 odraslih osoba je imala dijabetes, danas je odnos 1 prema 7 ili 8 (procentualno od 12% do 14%). Problem je još veći jer 38% odraslih ljudi ima šećer u krvi na granici za dijabetes i ovu kategoriju lekari nazivaju „predijabetes“.
Studija naglašava i razvoj bolesti kod različitih etničkih grupa. Afroamerikanci, Latinoamerikanci i Amerikanci azijskog porekla imaju dva puta veće šanse za dijabetes od belaca. Takođe, manje etničke grupe su u visokom riziku za predijabetes, kao i za dijabetes. Studija navodi da se dijabetes dobija individualno, ali da je slučaj Amerikanaca azijskog porekla možda i genetski problem. Lekari opisuju stanje njihovog tela kao „TOFI“ (tanki spalja, a masni iznutra). Kod Azijata postoji problem jer i oni sa normalnom težinom imaju tendenciju ka skladištenju masti u stomaku, naročito oko jetre gde one mogu izazvati najveću štetu organizmu. Prepoznajući problem, udruženje dijabetičara podnelo je zahtev zdravstvenim organizacijama da indeks telesne mase (BMI) za Amerikance azijskog porekla sa 25 i više smanji na 23 i više.
Istraživači navode da su cifre zabrinjavajuće.
Da bi rezultati studije bili što validniji, istraživači su upoređivali rezultate dosadašnjih testova na dijabetes koji su rađeni na principu tri različita merenja:
- nivo šećera u krvi pre tretmana
- nivo šećera u krvi 2 sata nakon popijenog rastvora sirupaste glukoze
- merenje nivoa šećera pomoću hemaglobina A1C (krvni marker) koji meri prosečni nivo šećera tokom poslednja dva do tri meseca.
Razlika između prethodnih navedenih istraživanja i ove studije jeste u tome što je u studiji ukoliko je kod neke osobe merenje ocenjeno kao povišeno, osoba označena kao dijabetičar ili predijabetič. Na taj način je procenjen pravi broj ljudi sa problemom šećera u krvi.
Problem studije je što se dijagnoza dijabetesa utvrđuje kada se navedena merenja urade po dva puta, a to u studiji nije rađeno. Razlog za ponavljanje testiranja – u 25% slučaja jedan od merenja pokaže visok nivo šećera u krvi pa se testiranje ponovi i onda utvrdi da je nivo normalan.
Istraživači navode da studija ne odražava stvarno stanje osoba sa dijgnozom dijabetesa, ali ukazuje na prilično tačan broj ljudi sa problemom regulisanja nivoa šećera u krvi (disglicemina).
Istraživači se nadaju da će ova studija pomoći ljudima da češće kontrolišu nivo šećera u krvi, a posebno da će biti od koristi gojaznim osobama. Takođe se navodi da osobe u predijabetnom statusu treba više da rade na fizičkim aktivnostima i uz konsultaciju lekara da koriste lekove koji smanjuju rizik od dijabetesa.
Za kraj se navodi primer da dijeta sa niskom masnoćama uz kombinaciju vežbanja od 150 minuta nedeljno smanjuje telesnu težinu za 7% i rizik od dijabetesa za čak 60%.
Zapažanja
Iako studija nije obuhvatila sve aspekte, uzroke i posledice – nameće se zapažanje da su dijabetesom „procentualno najviše obuhvaćeni“ siromašni slojevi društva u kojima prednjači nezdrava ishrana, nezdrave navike i gojaznost – „dobri“ preduslovi za povećan rizik od predijabetesa i dijabetesa.
Da i nas „ne bi snašao“, a na „dobrom“ smo putu, veliki broj ljudi sa predijabetesom i dijabetesom – potrebno je na vreme na svim nivoima društva predutzeti mere da se: poboljša kvalitet ishrane, poboljša odnos prema fizičkim aktivnostima i poboljša medicinska preventiva za dijabetes (preventivni i redovni pregledi i edukacija ljudi).
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.