Anoreksija muškaraca

Anoreksija se kao bolest poremećaja u ishrani obično povezuje sa ženama, ali na osnovu novih izveštaja, može se reći da se anoreksija javlja i kod muškaraca, posebno onih sa povećanom mišićnom masom!

Kanadski istraživači procenjuju da 10 i više posto anoreksičnih pacijenata čine muškarci, iako se smatra da je taj broj veći, pri čemu veći deo čine homoseksualci.

Prof. Dominik Meileur sa Univerziteta u Montrealu, koja proučava adolescenciju i poremećaje u ishrani, kaže da, iako anoreksija više pogađa žene, mnogi roditelji i medicinski stručnjaci ne shvataju da je ona prisutna i među dečacima i muškarcima.

Problem je u tome što do sada nije bilo dovoljno istraživanja o anoreksiji kod mužkaraca, pa se ne zna da li simptomi anoreksije koji važe za žene važe i za muškarce.

Kao jedina razlika među polovima navodi se to da se pacijentkinje fokusiraju na kontrolu hrane ili odbijanje hrane, dok se muški pacijenti fokusiraju na prekomerno vežbanje (nedovoljno hrane za velike fizičke aktivnosti).

U svom istraživanju, Dominik Meileur se sa svojim timom fokusirala na 24 studije sprovedene na francuskom i engleskom jeziku. Studije su obuhvatile 279 muških anoreksičnih pacijenata starosti između 11 i 36 godina (prosečna starost – 18 godina). Svi pacijenti bili su hospitalizovani zbog neuhranjenosti.

U nekima od istraživanja uočena su i zapažanja samih pacijenata. Gledišta o težini prikupljena su od oko četvrtine muških pacijenata. Polovina od njih je rekla da se plaši da dobije na težini, a druga polovina da je nezadovoljna svojim telom i želi da izgubi više kilograma.

Jedan od problema je mentalne prirode: jedan od četvorice ispitanih muškaraca i dečaka ima problem sa depresijom, a 18% pati od nekog oblika opsesivnog poremećaja.

Oko trećina muškaraca i dečaka koji studiraju ispitavani su u anketi o telesnom izgledu. Skoro dve trećine njih reklo je da je kod njih nezadovoljstvo svojim telom dovelo do povećanja mišićne mase.

Seksualna opredeljenost zabeležena je kod petine pacijenata – 13% su bili homoseksualci, što je mnogo veći broj u odnosu na žene sa anoreksijom.

Prof. Dominik Meileur kaže da sve ovo otvara nova pitanja o uzorcima i potencijalnom lečenju anoreksije kod muškaraca i kaže da treba ispitati seksualnost i mišićavost, jer žene gubljenjem kilaže ostvaruju svoj cilj, dok muškarci gubljenjem težine gube i mišićnu masu, pa samim tim ne ostvaruju svoj cilj. Zato Meileur smatra da u ovoj oblasti ima mnogo više problema nego što možemo videti iz dosadašnjih istraživanja.

Lona Sandon, registrovani dijabetičar i profesor kliničke ishrane, smatra da je poremećaj više psihijatrijski problem, a ne problem ishrane.

Možda je razlog različitosti između muškaraca i žena to što muškarci žele da budu pre mišićavi nego mršavi, a žene pre mršave nego mišićave. Ako želimo da znamo više o tome, potreban je veći broj muških pacijenata i kvalitetnije istraživanje, kaže Sandon.

O ovom istraživanju nedavno je pisao časopis „Neuropsychiatry of Childhood and Adolescence“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.