najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Antibiotike unosimo i kad toga nismo svesni

Srbija je u samom evropskom vrhu po potrošnji antibiotika u medicini i lečenju ljudi, što jeste veliki problem ali mnogo veći, kojeg nismo ni svesni, jeste unošenje tog leka putem hrane, jer se oni mogu naći u mesu, mleku, medu.

Bivši načelnik veterinarske inspekcije Miroslav Stojšić kaže da najveći problem predstavlja upotreba antibiotika u stočnoj hrani, a oni se stavljaju u hranu da bi stoka bolje napredovala i da se životinje ne razboljevaju.

Nekada su antibiotici, podseća on, mogli da se koriste samo u lečenju životinja, nakon toga zna se period karence kada meso ili mleko lečene životinje ne sme da se koristi. Danas je situacija potpuno drugačija.

„Sada da im bude lakše i sigurnije oni male doze antibiotika stavljaju u stočnu hranu i ti antibiotici se deponuju u mesu i bakterije postaju otporne na njih. Potrošači koji unose takvo meso, unose i antibiotike“, pojašnjava on.

Stojšić naglašava da nas to može dovesti u situaciju da antibiotici ne deluju kod banalnih infekcija, te da danas imamo mnogo primera da ljudi umiru od sepse.

„Dešava se da kravama koje imaju upalu vimena daju antibiotike, ne poštuje se karenca već se mleko stavlja u promet te kod potrošača koji su alergični na antibiotike može doći do smrti“, pojašnjava on.

Sistem kontrole, nastavlja on, mora biti bolji, te se ne može ostaviti sve savesti farmera i velikih proizvođača mesa, mleka koji rade po HAČP sistemu.

Takođe, uvoz jaja, piletine, svinjetinu, govedine, kako kaže, mora biti strogo kontrolisan i da nije dovoljno da je izvoznik iz EU i ima uveden HAČP. Opasno je, nastavlja on, i što nije uređeno kako i gde zakopati uginulu stoku, pa se dešava da farmeri to čine na farmama, te tokom raspadanja sve ide u podzemne vode koje mnogi na farmama koriste.

Iz Uprave za veterinu kažu da su zloupotrebe antibiotika moguće kod uzgajivača stoke, ali povrtara koji gaje povrće, te da korištenje takve hrane može dovesti do antimikrobne rezistencije na antibiotike kod ljudi.

Kažu da sprovodeći propise iz Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima u kontinuitetu prate promet i primenu lekova kod životinja.

„Tim aktivnostima se preventivno deluje i kotroliše sistem bezbednosti hrane koja se stavlja na tržište“, naglašavaju u Upravi.

Na nedavno održanoj konferenciji u Amsterdamu na kojoj su se okupili ministri zdravlja i poljoprivrede ukazano je da svake godine u Evropi oko 25.000 ljudi umre zbog bakterijskih infekcija, jer su bakterije postale otporne na antibiotike. Sa konferencije je poručeno da je neophodan jedinstven stav u rešavanju problema koji povezuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine.

Ministarstvo zdravlja Srbije je pre dve godine pokrenulo kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika i najavilo izradu Strategije i akcionih planova o anti mikrobnoj rezistenciji (AMR).

Član Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika profesor Vesela Radonjić kaže da ukoliko se nešto ne promeni, procene su da će u svetu 2050. godine biti 10 miliona smrtnih slučajeva samo zbog otpornosti bakterija na antibiotike.

Ona je apelovala na pacijente da budu odgovorni, da antibiotike koje im propiše lekar piju dovoljno dugo, da ne prekidaju terapiju, da piju u dovoljnoj dozi i da ih ne koriste na svoju ruku.

„Neracionalnom upotrebom antibiotika se smatra ako ga neko koristi bez preporuke lekara, ako ga lekar propisuje kada nije indikovana njegova upotreba“, naglasila je ona i dodala da osim pacijenata i lekara važno je i da farmaceuti ne izdaju antibiotike bez lekarskog recepta.

Već sada, kako kaže, postoji opasnost da se razvije otpornost bakterija i na lekove poslednje linije, koji se čuvaju kao rezerva za teške infekcije.

„Postoji opasnost da tu poslednju liniju za lečenje ozbiljnih infekcija možemo da ugrozimo. To je alarmantno upozorenje na koje upozorava svetska javnost“, zaključila je Radonjić.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike