Bezalkoholna pića uzrokuju ovu podmuklu bolest

Osobe koje piju više od 2 bezalkoholna pića dnevno, sa šećerom ili sa veštačkim zaslađivačima – dupliraju rizik od nastanka dijabetesa, nedavno je objavio „Evropski žurnal za endokrinologiju“.

Vrste dijabetesa

Dijabetes tipa 2 najčešći je oblik stanja u kom nivo šećera u krvi osobe postane preveliki, pa organizam ne može da proizvede ili koristi insulin pravilno.

Dijabetes tipa 1 je ređi i nastaje kada su kod posebnih ćelija u pankreasu greškom oštećeni „delovi“ imunog sistema organizma, što znači da se insulin ne može proizvesti u potrebnim količinama. Ova autoimuna bolest obično nastaje u detinjstvu.

Postoje, međutim, pored ovih i druge vrste dijabetesa, pa i tip dijabetesa pod nazivom „latentni autoimuni dijabetes zrelosti“ (Latent Autoimmune Diabetes of Adulthood (LADA)). Ovaj tip dijabetesa deli neke od karakteristika dijabetesa tipa 1 i neke od karakteristika dijabetesa tipa 2 – i iz tog razloga se ponekad naziva „Dijabetes tipa 1.5“.

Procenjuje se da je ovaj tip dijabetesa ima između 6% i 10% osoba sa dijabetesom, a kod osoba mlađih od 35 godina čak do 25%.

Zaslađena i dijetalna pića

Istraživači Instituta u Švedskoj ispitivali su efekte zašećerenih napitaka i veštački zaslađenih pića na rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 ili latentnog autoimunog dijabetesa zrelosti. Proučavano je 2.864 odraslih osoba u Švedskoj na osnovu upitnika koji detaljno opisuje šta su jeli i pili. Oko polovina ispitanika bila je sa dijabetesom tipa 2 i dijabetesom „LADA“, a ostale osobe nisu bolovale od dijabetesa.

Istraživači su otkrili da osobe koje piju dve ili više čaša bezalkoholnih zaslađenih (šećer ili veštački zaslađivači) pića od po 200 ml dnevno imaju 2,4 puta veće šanse za razviju dijabetes tip 2 od onih koje nisu pile ove pića, a dva puta je veći rizik za dijabetes „LADA“.

Rizik se povećava u skladu sa potrošnjom, što znači što više pića dnevno – to veći rizik. Na primer, 5 čaša dnevno bezalkoholnih pića – slatkih ili veštački zaslađenih – povećava rizik od oko deset puta za dijabetes tipa 2 i više i četiri puta veći rizik za dijabetes tipa „LADA“ u odnosu na osobe koje ne konsumiraju ovakva pića.

Žosefina Edval Lofvenborg je rukovodila istraživačkim timom i u komentaru ističe: „Bili smo iznenađeni koliko se povećava rizik u razvoju autoimunog dijabetesa samo ispijanjem zaslađenih sokova.“

Međutim, nije bilo eksplicitnih dokaza da je povećanje potrošnje sokova povećavalo autoimuni odgovor kod pacijenata sa dijabetesom tipa „LADA“. Pretpostavke su da bi moglo da znači da povećan rizik od razvoja dijabetesa u odnosu na „meke“ konzumacije pića nije direktno prouzrokovan imunim odgovorom organizma da ubija beta ćelije kao što je to slučaj kod dijabetesa tipa 1.

Jedna od teorija je da veštački zaslađeni sokovi i dijetalna pića sa veštačkim zaslađivačima u stvari stimulišu apetit i dovode do povećanja telesne težine – što je poznati faktor rizika za dijabetes tipa 2.

Istraživači priznaju da je jedan od nedostataka njihovovog istraživanja taj da su učesnici zamoljeni da zapišu šta su jeli i pili u prošlosti, što možda nije tačan podatak.

Posledica ili uzrok?

Nekoliko stručnjaka je komentarisalo ove nalaze:

Dr Nita Forouhi, sa Univerziteta u Kembridžu, izražava oprez prema rezultatima. „Povećana žeđ je klasična karakteristika početka dijabetesa, tako da takve osobe više unose pića u organizam što znači da je „dijabetes u začetku“. Zbog toga je veći unos pića u organizam, pa i zaslađenih, možda posledica, a ne uzrok “dijabetesa u začetku“.

Kristina Vilijams, profesor o ljudskoj ishrani na Univerzitetu u Redingu, primećuje: „Najinteresantnije nalaz je da je povećani rizik bio isti i za prirodne i za veštačke zaslađivače, što ukazuje na to da veći rizik od dijabetesa nije u direktnoj vezi sa velikim brojem kalorija ili štetnim metaboličkim efektima šećera iz zaslađenih pića.“

Dr Elizabet Robertson, direktor istraživanja u „Dijabetes Velike Britanije“ smatra da su učesnici koji su pili više zaslađenih pića vrlo verovatno vodili i nezdraviji način života, što znači niz drugih faktora: način ishrane, količina konsumirane hrane, nedovoljno fizičkih aktivnosti, što je direktno ili posredno uticalo na povećan rizik za razvoj dijabetesa.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike