Česta letnja infekcija: plivačko uho

Plivačko uho je bakterijska infekcija u spoljašnjem ušnom kanalu i često se javlja tokom letnje sezone kupanja. To je često infekcija izazvana vodom koja ostane u ušnom kanalu posle kupanja.

Prirodne odbrana od infekcija

Spoljni ušni kanali imaju prirodnu odbranu koja pomaže da budu čisti i sprečava infekcije.

Ušna smola ili vosak ( cerumen ) je sektret iz uha koji stvara tanak vodoodbijajući film na koži unutar uha. Ova smola je takođe blago kisela, što pomaže dodatnu zaštitu od rasta bakterija. Pored toga, cerumen sakuplja prašinu, mrtve ćelije kože i druge otpatke i pomaže kretanje ovih čestice iz uha. Ušni vosak se može naći na ulazu u ušni kanal.

Nagib ušnog kanala je takođe prirodna odbrana zato što se spušta blago iz srednjeg uha do spoljašnjeg uha, pomažući da se voda cedi ako je ima u uhu.

Kako se infekcija javlja?

Kod infekcije zvane plivačko uho prirodna odbrana je narušena, što može da oslabi odbranu uha i stvori uslove za rast bakterija:

Višak vlage u uhu. Prekomerno i često znojenje, dugotrajno vlažno vreme ili voda koja ostaje u uhu posle kupanja može da stvori povoljan ambijent za množenje bakterija.

Ogrebotine u ušnom kanalu, usled grubog čišćenja uha vatom ili ukosnicom (šnalom), grebanje unutrašnjeg dela uha prstom, slušalice ili slušni aparati mogu da izazovu male ogrebotine na koži koje omogućavaju razmnožavanje bakterija.

Osetljivost uha na proizvode za negu kose ili nakit mogu izazvati alergije koje mogu da pogoduju infekcijama.

Faktori rizika

Faktori koji mogu povećati rizik:

Često plivanje
Kupanje u vodi sa visokim nivoom bakterija, u jezeru, reci ili loše održavanim bazenima
Urođeni uski ušni kanal – na primer kod deteta – može zadržavati vodu u ušnim kanalima
Agresivno čišćenje ušnog kanala vatom, štapićima ili drugim predmetima
Često i grubo korišćenje slušalice ili slušnih aparata
Alergije kože ili iritacije od nakita, laka za kosu ili farbe za kosu

Komplkacije

Plivača uho obično nije ozbiljna infekcija ako se na vreme otklone uzroci i pristupi lečenju.

Kod težih i dugotrajnih infecija mogu nastati komplikacije:

Privremeni gubitak sluha, dok infekcija ne bude izlečena.

Dugoročna infekcija (hronični ototis). Spoljni infekcija uha obično se smatra hroničnom ako znaci i simptomi traju duže od tri meseca. Hronične infekcije su češće ukoliko postoje uslovi kao što su retki sojevi bakterija, alergijske reakcije kože, alergijske reakcije na antibiotike ili kombinacija bakterijske i gljivične infekcije.

Infekcija tkiva (celulitis). Retko može doći do širenja infekcije u dubokim slojevima i vezivnom tkivu kože.

Oštećenje kosti i hrskavica. Spoljna infekcija uha, ako se ne leči, može da se širi i izazove upalu i oštećenje kože i hrskavice spoljašnjeg uha i kostiju u donjem delu lobanje, zbog čega se javlja sve jači bol. Starije osobe, osobe sa dijabetesom ili osoba sa oslabljenim imunitetom imaju povećani rizik od ove komplikacije. U težim slučajevima javlja se „nekrozni otitis“, poznat kao maligni otitis, ali to nije rak.

Viši oblik infekcije može se proširiti i uticati na druge delove tela, kao što su mozak ili okolni nervi. Ovo je veoma retka komplikacija koja može biti opasna po život

Dijagnoza

Lekari obično dijagnostikuju plivačko uho tokom pregleda. Ako je infekcija u poodmakloj fazi, možda će biti potrebni dodatni pregledi.

Početno ispitivanje

Lekar će verovatno postaviti dijagnozu na osnovu simptoma i lekarskog pregleda. Ponekad su potrebni i laboratorijski testovi i pregledi:

Ispitivanje ušnih kanala instrumentom (otoskop). Ušni kanal može biti crven, natečen i ljuspičast. Ljuspice kože i druge naslage mogu biti prisutne u ušnom kanalu.

Vizuelizacijom bubne opne gleda se da li nema nekih oštećenja unutar ušnog kanala. Ako je blokiran pogled kroz bubnu opnue, lekar će očistiti ušni kanal malim uređajem za usisavanje ili instrumentom sa malom petljom.

Dalja testiranja

U zavisnosti od početne procene, težine simptoma ili faze bolesti, lekar može preporučiti dodatnu procenu.

Ako je bubna opna oštećena ili probušena, lekar će verovatno uputiti kod specijaliste za uho, nos i grlo (ORL). Specijalista će ispitati stanje srednjeg uha i utvrditi da li je to primarno mesto infekcije. Ovo ispitivanje je važno zbog toga što neki tretmani namenjeni za infekcije spoljašnjeg ušnog kanala nisu pogodni za lečenje srednjeg uha.

Ako infekcija ne reaguje na terapiju, lekar može uzeti uzorak smole ili tečnosti iz uha i poslati ga u laboratoriju da bi se identifikovali mikroorganizmi koji izazivaju infekciju.

Lečenje i terapija

Cilj lečenja i terapije je da se zaustavi infekcija i omogući ušnim kanalima da zarastu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.