Evo šta se dešava sa ljudima koji ne doručkuju, šokiraće se kad ovo pročitaju

Sigurno da ne možemo poreći da postoji mnogo ljudi koji preskaču doručak, svako iz svojih nekih razloga. Neko nije gladan ujutru, neki osećaju mučninu, neke zasite kafa i cigara, dok ima i onih koji veruju da će im preskakanje doručka pomoći da smršaju.

S druge strane, postoje mnogi koji rade ujutru, a nisu neki ranoranioci, pa su uvek u nekoj žurbi i ne stižu da na brzinu nešto pojedu. Možda misle da tako dobijaju koji minut duže u toku dana, ali, kako istraživanje tvrdi, varaju se – jer preskakanje doručka skraćuje životni vek.

Doktori Nedra Belok i Lester Breslou bili su među prvim istraživačima koji su imali revolucionarno otkriće:

Napravili su istraživanje u kom je učestvovalo skoro 7.000 ljudi koji žive u okrugu Alameda u Kaliforniji, i kao rezultat otkrili su 7 faktora koji produžuju životni vek. Kako ste već pretpostavili, među tih 7 faktora koji utiču na životni vek – nalazi se i redovno doručkovanje.

Broj ovih navika koje je osoba upražnjavala, imao je ogroman uticaj na dužinu života. Posle 9 godina, broj navika zdravog načina života koje je osoba upražnjavala bio je direktno srazmeran verovatnoći njihovog umiranja.

Ljudi koji su učestvovali u istraživanju, a ne doručkuju redovno – imaju 50 odsto povećan rizik od smrti u poređenju sa onima koji ne preskaču prvi obrok ujutru. Zanimljivo je da je u ovoj grupi starijih Amerikanaca, dug život podjednako zavisio od dobrog doručkovanja, kao i od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vežbanja.

Ko ne doručkuje, smršaće – zabluda ili ne?

Otkrivena je još jedna zanimljivost u ovom istraživanju, a to je da oni koji preskaču doručak lakše mršave – što je velika zabluda.

Istina je da baš doručak treba da bude deo, i uglavnom i jeste tako, bilo kog režima ishrane kojim želi da se postigne gubitak telesne mase.

Kako je ova studija pokazala, redovan doručak nam pruža još jednu zdravstvenu koristi – može da smanji rizik od infarkta kod odraslih osoba. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju „lepljivije“ ujutru pre doručka. To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška tokom jutarnjih časova. Ako se takav ugrušak javi u srčanim krvnim sudovima, rezultat je infarkt.

Kao što je očekivano na osnovu ove fiziologije, većina srčanih udara se odigrava između 7 i 12 časova pre podne. Doručkovanje može da pomogne da krvne pločice postanu manje lepljive i da se na taj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara.

Dobre navike pri doručku su takođe suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časova. Osobe koje doručkuju ispoljavaju bolje raspoloženje i poboljšane naučne sposobnosti.

(Espreso/Hayat.ba)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.