U trendu

Evropom haraju 3 opasne epidemije

U prethodnim godinama zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme.

Kako zarazne bolesti ne poznaju granice, epidemije se šire iz zemlje u zemlju, saopštio je Batut povodom Nedelje imunizacije u Evropskom regionu SZO od 24. do 30. aprila.

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u čije obeležavanje se uključila Srbija od početka.

„Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti među kojima su dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbili, zaušci, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice“, saopštava Batut.

Svake godine se, dodaju, registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, među kojima je najviše dece ispod pet godina života.

Imunizacija je, kako navode, doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize.

Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2018. godini iznosio je 33 u odnosu na 22 koliko je prijavljeno u 2017. godini. Svi slučajevi su izazvani tipom 1 divljeg virusa poliomijelitisa, a poslednji slučajevi izazvani tipom 3 registrovani su 2012. godine.

Polio se endemski i dalje održava u tri zemlje (Pakistan, Avganistan i Nigerija). Tip 2 virusa dečije paralize se ne registruje od 1999. godine u svetu, a od aprila 2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu isključili su iz dalje primene vakcinu koja sadrži vakcinalni polio virus tip 2.

U 2019. godini navršava se 21 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.

Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se  da je godišnje umiralo od ove bolesti oko 2,6 miliona osoba.

U 2017. godini 85 odsto dece u svetu je  primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73 odsto u 2000. godini. U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 85 odsto. Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj deceniji (15 puta više u odnosu na 2016. godinu, a tri puta u odnosu na 2017. godinu). Najveće epidemije u Evropskom regionu SZO su registrovane u Ukrajini, Ruskoj Federaciji, Rumuniji i Srbiji, a među zemljama EU u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda.

Hospitalizovano je 61 odsto obolelih. Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj populaciji, specijalnim populacionim grupama i teritorijama, prekida u snabdevanju vakcinama, kao i nedovoljno osetljivog sistema nadzora.

Epidemije sa 1.000 i više slučajeva su registrovane u sedam od 53 zemlje. To su Ukrajina, Grčka, Gruzija, Francuska, Ruska Federacija, Italija i Srbija. Najveći broj obolelih se registruje u Ukrajini, a najveći broj smrtnih ishoda u Rumuniji (22), a zatim u Ukrajini (15) i Srbiji (14).

Na osnovu podataka Evropske verifikacione komisije za eliminaciju morbila/rubele, zaključno sa 2017. godinom u 43 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO prekinuta je transmisija morbila, a u 37 taj prekid traje duže od 36 meseci. Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, i dalje se u oblastima sa niskim obuhvatom registruju epidemije u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.

U 2018. godini registrovano je 4.935 slučajeva morbila u Srbiji (stopa incidencije 70,3/100.000), bez teritorije srpskih enklava na Kosovu i Metohiji u kojima je registrovan 141 slučaj. Epidemija je počela u oktobru 2017. godine, najveća je u poslednjih 20 godina i u njoj su posle toliko godina registrovani smrtni ishodi.

Većina obolelih osoba (93%) je bila nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom.  Najviša specifična stopa incidencije je u uzrastu ispod godinu dana života, a potom u uzrastu 1–4 godine i u uzrastu 35–39 godina.

Od ukupnog broja obolelih, 1.659 (33,6%) je bilo hospitalizovano, a komplikacije su registrovane kod 37 odsto obolelih. Od komplikacija najučestalija je bila dijareja koja je registrovana kod 1317 osoba (26,7%), zatim pneumonija kod 485 (9,8%), otitis media kod 18 (0,4%) i encefalitis kod dvoje (0,04%).

U 2018. godini  prijavljeno je 14 smrtnih ishoda.

„I dalje je neophodno raditi na osnovnim strategijama prema planu aktivnosti eliminacije morbila: dostizanju i održavanju obuhvata preko 95 odsto u svim administrativnim jedinicama, dostizanju i održavanju indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, kako bi se dostigao cilj eliminacije morbila u najmanje pet regiona SZO do kraja 2020. godine“, upozorava Batut.

Dramatičan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti doveo je do toga da se neke zarazne bolesti smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije/ sekvele i čak smrtne ishode.

Poruke Nedelje imunizacije:

Donosioci odluka treba da kreiraju profesionalni, edukativni i socijalni sistem podjednake dostupnosti vakcina.
Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinama za roditelje. Izgradnjom poverenja u vakcine spašavaju se životi.
Svaki roditelj treba da igra ključnu ulogu u zaštiti svoje dece izborom da ih vakciniše. Svako dete zaslužuje da bude zaštićeno od vakcinama preventabilnih bolesti.
Istraživači na polju vakcina spasili su milione života razvojem bezbednih i efikasnih vakcina.
Radeći na tome da svako dete primi potrebne vakcine bivamo zaslužni za kreiranje budućnosti bez vakcinama preventabilnih bolesti.
Vakcine štite od bolesti, spašavaju živote i stvaraju osnovu za dug i zdrav život.
Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti ne štite se samo vakcinisani, već i oni oko njih.
Zahvaljujuću vakcinaciji, broj slučajeva dečije paralize je od 1988. godine redukovan za 99 odsto. Zajedno možemo iskoreniti polio.
Vakcinacijom protiv infekcije izazvane humanim papiloma virusom (HPV) možemo prevenirati 90 odsto karcinoma grlića materice.
HPV vakcina u kombinaciji sa skriningom je najefikasnija strategija u prevenciji karcinoma grlića materice.
Morbile su jedna od najzaraznijih bolesti. Nevakcisana deca ispod pet godina života su u najvećem riziku od obolevanja i komplikacija, uključujući smrtni ishod.
Rubela infekcija kod trudnica može izazvati pobačaj ili kongenitalne malfomacije ploda. Vakcinacijom u detinjstvu štiti se osoba ceo život.
Vakcina protiv hepatitisa B je 95 odsto efikasna u prevenciji infekcije, razvoju hronične bolesti i karcinoma jetre uzrokovane hepatitisom B.

(Danas Online / Batut)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike