U trendu

Kad dijabetičar ima napad gladi – saveti stručnjaka

Šta da radi dijabetičar kada počne gotovo stalno da oseća veliku glad?

Može se desiti da i uprkos vođenju računa o ishrani (puno belančevina i niskoskrobno povrće) ili redovnom vežbanju i sa kontrolisanom telesnom težinom, ipak naiđu „napadi gladi“. Sa druge strane, pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem postiže se kod dijabetičara stabilna telesna težina, stabilan krvni pritisak i potreban nivo šećera u krvi.

U takvim slučajevima obično se sumnja na ugljene hidrate, a ljudi postanu željni tosta, ovsene kaše ili pečenog krompira.

Ako ste gladni – jedite!

U primeru iz Amerike endokrinolog je pacijentkinji sa ovakvom situacijom ipak savetovao: „Ako ste gladni, morate jesti.“

Šta je pacijentkinja radila pre toga?

Pacijentkinja se pridržavala terapije sa najmanje mogućom količinom ugljenih hidrata. Tokom poslednjih godina, izbacila je iz ishrane hleb, žitarice, pirinač, paste, čak i kukuruz i grašak. Ova dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata obezbedila joj je stabilan nivo šećera u krvi, ali je uvek osećala glad.

Izmena režima ishrane

Ponovo je počela da jede (u malim količinama) ugljene hidrate koje je dugo želela. Na početku je bio osećaj krivice za svaki zalogaj ugljenih hidrata (kao da jede „zabranjenu“ hranu ili kao da radi nešto „pogrešno“).

Ali postepeno se navikla i na to. Polako je počela sa engleskim mufinom uz čaj. Prvi zalogaj bio je „nebeski“ – osećaj kao da je nešto novo. Kasnije je dodavala razne ovsene kaše i borovnice za doručak.

Dodatni ugljeni hidrati uzrokovali su povećanje šećera na nekoliko dana, ali nije bilo panike. Umesto toga, ustalila je količinu hrane sa ugljenim hidratima na potrebne minimalne količine i šećer se vratio u normalu.

Pacijentkinja je izbacila iz jelovnika testeninu od belog brašna ili prave sladoleda, ali je na „dozvoljenenu listu“ stavila svakodnevno ograničene količine engleskog mafina (više vrsta), povremeno jedan pečeni krompir, oko pola šolje grčkog jogurta sa borovnicama, humusom i šargarepom i čašu (ili dve) vina dnevno. Ponekad bi uzela parče slanog keksa „čiskejk“, što nije uticalo na nivo šećera u krvi.

Kontrola

Posle tri meseca ovakve izmenjene ishrane, svi indikatori su ostali isti. Sa dodatnim povećanjem ugljenih hidrata pacijentkinja je osećala da ima više energije za vežbanje i da je nestala stalna želja da jede „nešto drugo“. Otkrila je da može da jede i manje porcije pasulja i male porcije drugih namirnica koje su ranije bile „zabranjene“.

Ishrana na ovaj način dala joj je više slobode s hranom i više različitosti na tanjiru. Dijabetes je više od uslova – to je proces koji zahteva stalno prilagođavanje i ugađanje. Ali najvažnije je da pacijent bude zadovoljan nakon obroka i da se endokrinolog složio sa tim.

1 komentar
  1. s.

    Dijabetes, najgora bolest, verujte i činite sve da ga izbegnete.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike