Kako se nositi sa ovom užasnom tegobom današnjice?
Sindrom hroničnog umora može uticati na ljude na više različitih načina. Tretman za hroničan umor trebalo bi da bude prilagođen simptomima svakog pojedinca.
Najčešći tretmani za sindrom hroničnog umora jesu lekovi ili promena načina života.
Lekovi
Antidepresivi – osobe sa sindromom hroničnog umora često su i depresivne. Lečenje ili terapija protiv depresije može olakšati i simtome sindroma hroničnog umora (poboljšati san ili ublažiti bolove).
Tablete za spavanje – ukoliko proverene kućne metode ne pomažu, za bolje spavanje i odmor lekar može prepisati tablete za spavanje.
Način života
Ne postoji konkretan lek za sindrom hroničnog umora, a uspesi tretmana još uvek su neizvesni pa se zato savetuju sledeći pristupi koji mogu biti od pomoći:
Pazite na sebe – držite dnevne aktivnosti na jednakom nivou. Previše aktivnosti u danima kada se osećate dobro može imati kao posledicu mnogo više loših dana sa sindromom hroničnog umora.
Odredite vežbe za sebe – sami ili još bolje uz savet i pomoć fizioterapeuta – odredite vrste vežbi koje su najbolje za vas. Najneaktivnije osobe najčešće u početku rade samo vežbe istezanja od nekoliko minuta dnevno, zatim polako povećavaju aktivnost tokom narednih nedelja i meseci. Iscrpljenost narednog dana znak je preterivanja u prethodnom danu i znak da vežbe treba vratiti na niži nivo.
Smanjiti stres – izraditi plan za izbegavanje ili ograničavanje prekomernog ili emocionalnog stresa. Dozvoliti sebi vreme za opuštanje
Poboljšati spavanje – odlazak na spavanje u isto vreme uz izbegavanje kofeina, nikotina i alkohola.
Psihološko savetovalište – razgovor sa savetnikom ili psihijatrom može pomoći u shvatanju mogućnosti i ograničenja koja nameće sindrom hroničnog umora. Osećaj kontrole nad sobom može drastično da promeni i poboljša vaše stanje. Sve osobe sa sindromom hroničnog umora i malaksalašću ne reaguju na tretman na isti način. Često se dešava da osobe sa najvećim šansama za izlečenje imaju najmanje sluha za savetovanje, pa je njihova intenzivna iscrpljenost ili mentalni zamor u osilaciji, ili na preniskom ili na previsokom nivou.
Alternativne terapije – mogu pomoći i u lečenju sindroma hroničnog umora. Međutim, teško je utvrditi njihovu uspešnost jer su simptomi hroničnog umora često povezani sa raspoloženjem i mogu varirati iz dana u dan. Od alternativne medicine nejčešće se preporučuje akunpunktura, masaža i joga, ali to treba prepustiti stručnjaku, tj. registrovanom praktičaru.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.