U trendu

Kakve promene u telu donosi menopauza: Obratite pažnju na ovih 6 stvari

Zdravstvene promene koje svaka žena treba da zna

Iako menopauzu najčešće vezujemo za valunge (nalete vrućine) i prestanak redovnih menstruacija, postoji mnogo drugih promena koje se dešavaju u telu tokom perimenopauze i menopauze, a koje nisu toliko „poznate“.

Hormonske promene u menopauzi prilično utiču na stanje srca, kostiju, kao i mentalno zdravlje žene. I to uz povećane zdravstvene rizike od rasta telesne težine i veće  šanse za razvoj raka, koji nisu toliko rezultat menopauze koliko su posledica samog starenja.

Prema Health magazinu, sledi nekih zdravstvenih promena koje mogu da vas se prikradu sa perimenopauzom i menopauzom, a koje svaka žena treba da zna.

Razgradnja kostiju

Jedna od uloga estrogena je da inhibira razgradnju kostiju, proces koji se naziva resorpcija kostiju. Pad proizvodnje estrogena tokom perimenopauze i menopauze znači da gubitak koštane mase počinje da nadmašuje izgradnju nove.

– Žene mogu da izgube i do 20 posto gustine kostiju nakon menopauze – kaže stručnjak za menopauzu dr Džoan V. Pinkerton: – To ne znači da ćete završiti sa osteoporozom, kada su kosti toliko slabe da se lako lome. Stopa gubitka gustine kostiju varira među ženama, a postoji mnogo stvari koje možete da učinite da održite svoj skelet jakim. Za početak, uverite se da unosite dovoljno vitamina D i kalcijuma, oko 1.200 mg dnevno u okviru vaše ishrane i suplemenata ako je potrebno.

Vežbanje muskulature takođe pomaže. Ako je rizik od preloma visok, lekar može da preporuči i odrežene određene lekove kako bi sprečio dalji gubitak koštane mase ili smanjio rizik od preloma, uključujući i hormonsku terapiju za neke žene.

Kognitivne promene

Neke žene opisuju svoje stanje kao da „imaju maglu u mozgu“, uključujući propuste u pamćenju i poteškoće u pronalaženju prave reči, tokom i nakon menopauze. Ali dokazi koji ovo specifično stanje povezuju sa hormonalnim promenama su slabi.

– Nema mnogo podataka koji podržavaju činjenicu da su kognitivne funkcije i demencija povezane sa prirodnom menopauzom – kaže Karen Carlson, MD, docent za akušerstvo i ginekologiju na Medicinskom centru Univerziteta u Nebraski: – Stanje žena koje imaju primetno kognitivno oštećenje, verovatno je više povezano sa drugim simptomima menopauze kao što je nedostatak sna.

Naučnici su povezali ranu menopauzu sa trajnim negativnim efektima na kognitivne funkcije, odnosno sa ženskom populacijom koja je mlađa od 40 godina, dok je prosečna starost žena koje su u menopauzi – 51 godina. Takođe, istraživanja sugerišu da pad estrogena u menopauzi može da učiniti ženski mozak ranjivijim i podložnijim Alchajmerovoj bolesti, s obzirom da više žena u odnosu na broj muškaraca razvija ovu bolest kako stare.

Promene raspoloženja

Promena raspoloženja od sreće do tuge ili ljutnje i nazad uobičajeno je u perimenopauzi. Ovo se dešava zbog nivoa hormona u organizmu koji stalno pada i raste pre nego što se konačno smiri nakon menopauze.

Promene raspoloženja pre menopauze takođe mogu biti izraženije kod žena koje su imale težak PMS i ranije u životu ili kod onih koje imaju istoriju depresije. Nedostatak sna (često zbog noćnog znojenja) takođe ne pomaže.

Vežbanje i meditacija su dobar način da se nosite sa ovim oscilacijama u ponašanju, obzira da li ste u srednjim godinama ili ne, ali se, obavezno, konsultujte se sa zdravstvenim radnikom ukoliko padovi raspoloženja traju duži vremenski period ili su ozbiljni.

Foto: unsplash.com/yrss

Problemi sa spavanjem

Problemi sa spavanjem su uobičajeni među ženama u perimenopauzi i menopauzi, a pogađaju čak polovinu ili više žena starosti od 40 do 64 godine. Specifični problemi uključuju loš kvalitet sna i nesanicu zbog valunga i noćnog znojenja. Promene životnog stila mogu da pomognu. Pored toga što ćete da smanjite temperaturu u spavaćoj sobi i da koristite ventilatore za cirkulaciju vazduha, predlaže se i izbegavanje začinjene hranu, alkohola, cigareta i toplih pića.

Neke žene smatraju da hipnoza i kognitivna bihejvioralna terapija takođe pomažu kod noćnog znojenja i problema sa spavanjem. U današnje vreme problemi sa spavanjem su uobičajeni u mnogim starosnim grupama i isti saveti, koji mogu da pomognu i mlađoj osobi, pomažu i ženi koja prolazi kroz menopauzu. Budite se svakog dana u isto vreme, krećite se, idite na vazduh, izbegavajte popodnevne dremke i isključite elektroniku pre spavanja. Redovno vežbanje takođe može da unaprediti san, iako se ne preporučuje neposredno pre spavanja.

Urinarni problemi

Poznato je da estrogenski receptori na bešici i uretri pomažu u njihovim funkcijama i da, sa smanjenjem estrogena, mnoge žene primećuju promene u funkciji bešike, kao i suvoći vagine i atrofiji vulve. Ove promene funcionalnosti bešike i genitalija vezanih za menopauzu stručnjaci nazivaju genitourinarni sindrom menopauze ili GSM.

Problemi sa bešikom se često sastoje od stresne inkontinencije – curenja bešike kada kašljete ili kijate. Ovo može biti uočljivije ako ste se vaginalno porodili nekoliko puta. U ovoj situaciji pomažu vežbe i hormonski tretmani. Razgovarajte sa svojim doktorom o tome šta je najbolje za vas.

Pošto nedostatak estrogena čini vašu vaginu sušnjom i manje savitljivom ili rastezljivom, seks takođe može da bude bolan, pa se preporučuje da koristite dobar lubrikant.

Srčani problemi

Rizik od srčanih oboljenja kod žena se povećava nakon menopauze, a pad estrogena u tome igra važnu ulogu. Naime, ovaj hormon pomaže u održavanju fleksibilnosti krvnih sudova, poboljšavajući cirkulaciju. Međutim, kako navodi Američko udruženje za srce, menopauza ne „izaziva“ srčane bolesti.

Drugi faktori u periodu menopauze su ti koji zapravo više doprinose srčanim problemima, jer se neke stvari menjaju upravo u ovom trenutku života. Pojavljuje se LDL ili „loš“ holesterol i porast krvnog pritiska, dok HDL ili „dobar“ holesterol opada, a nezdrave navike (ishrana sa visokim sadržajem masti, pušenje, nedostatak vežbanja) koje se praktikuju tokom celog života, konačno stižu na naplatu.

Težite dobro poznatim i jednostavnim (mada ne uvek lakim) rešenjima – zdravoj ishrani, fiziičkoj aktivnosti u trajanju od 150 minuta nedeljno i ostavite cigarete ako pušite. Pokušajte da izbegnete debljanje i pratite svoje „brojeve“ – posebno rast holesterola i krvnog pritiska.

(Telegraf.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar