najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Karcinomi štitaste žlezde

„Čvorovi“ u predelu štitaste žlezde predstavljaju veoma čest nalaz, ali su karcinomi štitaste žlezde relativno retka stanja. Na 100.000 stanovnika godišnje ima oko sedam novih bolesnika sa ovom dijagnozom.

Za razliku od druge vrste tumora, smrtnost pacijenata sa tumorima štitaste žlezde je mala. Ova kontradiktornost objašnjava se samom prirodom tumora. Oni se veoma sporo razvijaju i ostaju lokalizovni u žlezdi dugi niz godina, što daje dobre šanse za njihovo lečenje.

Obično počinju kao „čvorovi“ u žlezdi, a veoma su česti pre svega kod osoba ženskog pola. Prema statistikama Sjedinjenih Američkih Država, procenjuje se da oko 4% celokupne populacije ima manji ili veći čvor u predelu štitaste žlezde i da je odnos žena i muškaraca 4:1. U dečjem uzrastu, promena se ređe javlja i manja je od 1%, između 11. i 18. godine učestalost je 1,5%, a kod osoba starijih od 60 godina preko 5%.

Pored vidljivih „čvorova“ u predelu štitaste žlezde, ultrazvučni aparati prepoznaju postojanje „čvorova“ daleko manjih dimenzija od onih koji se mogu videti golim okom, tako da se pretpostavlja da više od 50% osoba starijih od 50 godina ima promene u predelu štitaste žlezde. Preko 95% čvorova štitaste žlezde ima benigne karakteristike, ali je veoma važno rano prepoznati one čvorove koji imaju karakteristike zloćudnog tumora.

Više od 95% karcinoma počinje manjim ili većim „čvorom“ u predelu štitaste žlezde. Ponekad, posebno kod dece, uvećana limfna žlezda na vratu predstavlja prvi znak bolesti, mada se pažljivim ispitivanjem utvrđuje da li je propuštena prilika da se rano prepozna mali „čvor“ u predelu štitaste žlezde. Retko se dešava da udaljene metastaze na plućima ili kostima predstavljaju prvi znak maligniteta u predelu štitaste žlezde.

Faktori rizika za malignitete štitaste žlezde su: terapija zračenjem regije vrata tokom detinjstva ili izloženost zračenju (bombardovanje), genetika (neki karcinomi štitaste žlezde imaju karakteristike naslednih bolesti), kao i pol: veći procenat maligniteta je kod muškaraca, mada su „čvorovi“ češći kod žena; veći je i procenat malignih „čvorova“ kod mlađih nego kod starijih, uz podatak o porastu „čvora“ za kratak vremenski period.

Dijagnoza se postavlja na osnovu: lokalnog nalaza, tj. pregleda nadležnog endokrinologa ili endohirurga, laboratorijskih analiza, ehosonografskim pregledom, biopsije finom iglom i, po potrebi, scintigrafijom štitaste žlezde.

Još članaka o štitastoj žlezdi…

1 komentar
  1. Zvrca Branković

    Poštovani, moja majka je radila eho pregled štitne žlezde na kojem je dobila sledeće rezultate: štitna žlezda normalno položena, simetrična, granične veličine, neravnih ivica, nehomogene eho strukture, u levom režnju nehomogena hipo do izoehogena promena 17×27 mm sa prisutnom cističnom degeneracijom i ovalna hipoehogena promena 4×6 mm… Hormoni su joj u redu. Uplašeni smo, pa ako nije problem, možete li da nam napišete svoje mišljenje o ovome pre nego što bude otišla kod lekara? Hoće li morati ovo da operiše? Brine me i to što oseća bol u nogama i preponi, postoji li mogućnost da je to zbog štitne žlezde? Unapred hvala.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike