U trendu

Konačno: otkriven uzrok AUTOIMUNIH bolesti

Naučnici sa Univerziteta Jejl došli su do vrlo značajnog otkrića koje bi moglo potpuno da izmeni pristup autoimunim bolestima. Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu „Sajens”, pokazuje da uzrok autoimunih bolesti leži u – bakteriji u crevima.

Naime, oni smatraju da postoje autoimune reakcije na bakteriju enterococcus gallinarum, kao i da problem nastaje kada bakterija spontano pređe iz creva u druge organe, kao što su slezina, jetra i limfni čvorovi. Naučnici su poredili ćelije jetre zdravih ljudi sa onima gde je dokazano prisustvo autoimunih bolesti i pronašli tragove pomenute bakterije u ovoj drugoj grupi. Ujedno su došli do zaključka da simptomi autoimunih bolesti mogu da se umanje i to uz pomoć određenih antibiotika ili vakcina koje suzbijaju rast bakterije enterococcus gallinarum.

Docent dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglašava da je reč o značajnom otkriću. Za većinu autoimunih bolesti u kojima naš imuni sistem „greši” i napada sopstvena tkiva, još je nepoznat tačan mehanizam nastanka. Poznato je da genetskoj predispoziciji pripada značajna uloga, ali se i dalje traga za faktorom koji definitivno pokreće proces Pretpostavlja se da taj faktor može biti infekcija ili izlaganje toksinima.

– Studija, objavljena prošle godine godine, utvrdila je da umetanje pojedinih bakterijskih sojeva, kao što je enterococcus gallinarum, u laboratorijskim uslovima može pokrenuti autoimuni odgovor u jetri i drugim tkivima. Rezultati su potvrđeni kod genetski modifikovanih miševa kod kojih prisustvo ovih bakterija doprinosi razvoju autoimunosti. Ovi rezultati su dalje evaluirani u kliničkim uslovima, gde je kod pacijenata sa autoimunim oboljenjima utvrđeno prisustvo navedene bakterije, posebno u tkivu jetre. Dobijeni rezultati su nesporno od velikog značaja, međutim, potrebna su dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovaj zaključak, posebno uzimajući u obzir heterogenost ovih oboljenja – dodaje dr Samardžić.

Ukoliko bi se u narednim godinama dokazala hipoteza o presudnoj ulozi pojedinih bakterijskih sojeva u razvoju autoimunosti, on smatra da bi to otvorilo novo polje u farmakoterapijskom pristupu ovom oboljenjima, pre svega u smislu primene odgovarajuće antibiotske terapije, ali i probiotskih kultura koje mogu suzbiti razvoj štetnih bakterija.

– Što se tiče vakcinacije, smatram da će put do kliničke primene biti duži, s obzirom na to da ovaj tip istraživanja zahteva dugogodišnji period praćenja – dodaje dr Samardžić.

Profesor dr Sanvila Rašković, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, podseća da moguća povezanost infekcije i nastanka autoimunskih bolesti zanima naučnike više decenija.

– Infekcija može da prekine takozvanu toleranciju sopstvenih antigena, pa ih organizam smatra za „strane” i pokreće autoimunski odgovor. Mikroorganizam, bakterija ili virus, nekada stvaraju „mimikriju”, jer po sastavu liče na neke delove naših ćelija i tkiva, i tada je imuni odgovor, umesto prema virusu, usmeren ka sopstvenom tkivu. Ili se dešava da mikrorganizam luči određene proteine, a oni deluju na receptore na ćelijama i prave „skretanje” našeg imunskog odgovora u pravcu autoimuniteta. I na našoj klinici sledećih nekoliko godina takođe planiramo da, u saradnji sa mikrobiolozima, uradimo neka istraživanja iz ove oblasti – dodaje dr Rašković.

Stres kao okidač

Analize pokazuju da žene uzrasta od 13. do 55. godina dvostruko češće obolevaju od autoimunih bolesti i da stres može da bude okidač za njihovu pojavu. Pretpostavlja se da oko 10 odsto populacije ima neku od više od 40 autoimunih bolesti. Među najčešće spadaju Hašimoto tiroiditis (oboljenje štitaste žlezde), reumatoidni artritis (upala zglobova i tkiva), Kronova bolest (zapaljenska bolest creva), celijakija (nepodnošenje glutena), dijabetes tipa 1, multipla skleroza, lupus (pogađa bubrege, kožu i mozak), psorijaza (oboljenje kože) i skleroderma (bolest vezivnog tkiva).

(Danijela Davidov-Kesar, „Politika“)