Male boginje

Često zaboravljamo kakve su sve bolesti i epidemije harale svetom i kako su raznim lekovima i vakcinama suzbijene. Jedna od mogućih epidemija jeste i epidemija malih boginja.

Male boginje počinju simptomima sličnim gripu: visoka temperatura, kašalj, curenje nosa, suzenje očiju. Dva do tri dana kasnije pojavljuju se bele mrlje u ustima, a potom crvenilo kože i osip. Osip obično počinje na licu, od kose, i širi se na celo telo. Simptome prati sve jača groznica. Komplikacijama usled malih boginja najviše su podložna deca mlađa od 5 godina i stariji od 20 godina: infekcija uha, proliv, infekcija pluća, oteklina mozga, a u retkim slučajevima i smrt.

Prema najnovijem izveštaju Nacionalnog centra za imunizaciju i raspiratorne bolesti, u SAD je u prvom mesecu ove godine prijavljeno 102 slučaja malih boginja u 14 američkih država. To je dovoljan broj da se proglasi epidemija malih boginja, i to ne samo kod dece. Primećeno je da je 62% od 90 slučajeva zabeleženih u Kaliforniji starije od 20 godina. Problem je u tome što epidemiju šire i starije osobe, a ne samo deca.

Ovo je najveći broj slučajeva malih boginja od 2000 godine, kada je bila poslednja epidemija. Utvrđeno je da su za početak epidemije „odgovorna“ dva Diznijeva parka u Kaliforniji, jer je 92% ukupnog broja slučajeva povezano sa njima.

CDC upozorava da su male boginje ozbiljna bolest za ljude svih uzrasta i poziva odrasle koji nisu sigurni da su primili vakcinu ili preležali male boginje, da se vakcinišu, jer vakcina MMR nema štetne posledice i može se dva puta primiti.

Razlozi

Već smo pisali da su neki „dušebriznici“ pre desetak godina pisali o tome kako vakcine, pa i one protiv malih boginja, imaju nuspojave, i te nuspojave predimenzionirali. Kasnijim istraživanjima ustanovljeno je da nuspojave nisu česte i da je opasnost od malih boginja i drugih bolesti mnogo veća nego što je opasnost od veoma retkih mogućih komplikacija uzrokovanih vakcinom. Posle pomenute vesti, „obaveznost“ vakcinacije je u mnogim zemljama, pa i kod nas, „splasnula“, tako da u svetu sada postoji veliki broj dece i ljudi koji nisu vakcinisani.

Roditelji su „omogućili“ svojoj deci da budu nevakcinisana, a nevakcinisane osobe dodatno su ugrozile sebe i, što je još gore, sve nas i našu decu.

Zbog toga se poslednjih godina povremeno javljaju epidemije u Engleskoj, Americi i drugim zemljama. Nedavno se o tome govorilo u Engleskoj, gde su oboleli mahom bili nevakcinisani.

Male boginje u Srbiji

Prema izveštajima Instituta „Batut“, od kraja 2014. godine do početka 2015. godine, u Srbiji je već zabeleženo preko 150 obolelih osoba od malih boginja.

Od zabeleženih slučajeva, jedan broj je došao iz Republike Srpske, a jedan broj naših građana je privremeno pre toga boravio u Republici Srpskoj.

Mi smo upozoravali i opet upozoravamo da je u našim krajevima najviše obolelih koji nisu vakcinisani ili „se ne zna da li su vakcinisani“, odnosno da su oboleli uglavnom deca i osobe mlađe od 40 godina.

Razlozi za širenje ove zarazne virusne akutne bolesti: neke osobe nisu vakcinisane, a neke nisu revakcinisane. Očigledno je da zbog ratova u BiH mnogi nisu na vreme vakcinisani, a poslednjih godina se na našim prostorima dešavalo i to da su roditelji odbijali da vakcinišu svoju decu.

Kada su svi vakcinisani, oboljenja su retka, kao i komplikacije, bolest se slabo širi, a lako lokalizuje i leči.

Kada u nekoj populaciji ima više nevakcinisanih nego vakcinisanih, onda se virus lakše dobija, češće su komplikacije i infekcije sa težim simptomima, a bolest se mnogo lakše i brže prenosi i na vakcinisane i na nevakcinisane osobe. Tako je sada u našoj zemlji.

PREPORUKE

Preporuke Instituta „Batut“

Vakcinaciju i revakcinaciju MMR vakcinom u Srbiji neophodno je sprovoditi kontinuirano, u skladu sa „Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima“:

Vakcinacinišu se deca od navršenih 12 meseci života i obavlja se revakcinacija prethodno vakcinisane dece do navršenih 7 godina života.

Svu decu od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina koja su nevakcinisana – u skladu sa Pravilnikom treba vakcinisati, odnosno revakcinisati. Minimalni razmak između dve doze vakcine može biti 4 nedelje.

U slučaju obolevanja, treba se javiti zdravstvenoj službi teritorijalno nadležnog Doma zdravlja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.