Najjača halucinogena droga (LSD) – leči?

Treći najpoznatiji narkotik posle heroina i kokaina jeste LSD. Smatra se najjačom halucinogenom drogom. Popoularnost ove droge datira iz šezdesetih godina prošlog veka, a kontroverzna mišljenja o ovoj drogi traju još uvek.

Iako je zakonom zabranjena, mnogi se zalažu za njenu legalizaciju u medicinske svrhe. Medicinska istraživanja o primeni LSD-a u lečenju određenih bolesti – pokazuju pozitivne rezultate. Danas postoji sve više zagovornika koji pokazuju da u nekim slučajevima mala doza (mikrodoza) LSD-a može povećati kreativnost, produktivnost i doprineti sveobuhvatnoj emotivnoj i psihološkoj stabilnosti, bez negativnih efekata i klasičnih sindroma narkomanije.

Na internetu se mogu pročitati brojni primeri i svedočenja o pozitivnim efektima mikrodoze LSD-a kod raznih bolesti i u raznim životnim situacijama. Postoje grupe i pokreti koji vode debatu o efektima LSD-a. Primer prisutnosti ove teme jeste pokret sa više od 23.000 ljudi koji se zalažu za slobodnu primenu mikrodoza LSD-a. Postavili su i video koji je samo u jednom mesecu imao više od 700.000 pregleda.

Međutim, u medicinsko-naučnim institucijama skeptični su po pitanju mikrodoze LSD-a i navode da nema dovoljno relevantnih čenjenica ni dokaza da se LSD može široko primenjivati kao lek ili kao dodatni preparat.

Istorija

LSD je lek napravljen u labaratoriji tridesetih godina prošlog veka kao halucinogen, za pacijente u psihijatrijskim bolnicama. Od šezdesetih godina prošlog veka do danas njegova upotreba se proširila i postaje popularan i nezaobilazan na festivalima, koncertima, žurkama i u diskotekama. Iako zvanično ne stvara zavisnost kao heroin ili kokain, dugotrajna upotreba LSD-a uzrokuje stanje šizofrenije ili teške depresije i anksioznosti.

Mikrodoze

Kao primer mikrodoze LSD-a uzima se psiholog Džejms Fejdimen, koji se smatra pionirom psihodelične nauke. Njegovo istraživanje datira iz šezdesetih godina prošlog veka. Poslednjih sedam godina intenzivno radi na mikrodozi LSD-a.

Istraživanje od januara 2017. sa više od 1500 učesnika starosti od 18 do 80 godina u 59 zemalja treba da da konačan sud o široj primeni i efektima mikrodoze LSD-a.

Svi dosadašnji pozitivni izveštaji o mikrodozama LSD-a nisu bili zdravstveno potvrđeni, jer istraživanje ne prati standardnu proceduru gde bi određeni broj učesnika koristio placebo (lažni lek) za poređenje sa pravim lekom. Dosadašnjni podaci iz istraživanja pokazali su manji broj neželjenih efekata od mikrodoze LSD-a, osobe sa anksioznošću izgleda loše reaguju na mikrodozu LSD-a.

Druga medicinska studija rađena je 2016. godine: 51 pacijent oboleo od raznih vrsta smrtonosnog raka ispitan je na efekte i velikih i malih doza LSD-a (psilocibina) u trajanju od 5 nedelja. Rezultati su pokazali manje stanje depresije i anksioznosti, kao i veći optimizam kod čak 80% pacijenata.

Takođe, 2016. godine rađeno je istraživanje sa skeniranjem mozga kod 20 pacijenata kojima je data mikrodoza LSD-a. Otkrivena je veća aktivnost mozga za obradu informacija tokom psihodeličkog stanja u odnosu na uobičajno stanje.

Dalja istraživanja

Sve zvanične institucije navode da je potrebno još medicinski kontolisanih istraživanja kako bi se razmatrala moguća legalizacije mikrodoze LSD-a.

Do tada LSD ostaje nelegalan narkotik i svako ko poseduje LSD može očekivati krivično gonjenje policijskih službi mnogih zemalja bez obzira na to o kojoj količini se radi.

Treba rešiti zakonske regulative o upotrebi u medicinske svrhe i mere za sprečavanje zloupotreba pojedinaca koji u tome vide mogućnost za laku i veliku zaradu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.