U trendu

Najlekovitija biljka za imunitet

U današnje vreme kompjuterizacije i virtuelne stvarnosti, koja je već široko dostupna u „džepnom izdanju“, ljudi kao da su izgubili sposobnost primećivanja okoline u kojoj žive. Zato me i ne čudi što postoje „nevidljive“ biljke, poput zove.

Moram priznati da me to pomalo iznenađuje jer, za razliku od koprive, zova ima velike bele cvetove. Doduše, uprkos svojoj veličini, prilično diskretno se ti cvetovi utapaju u zelenilu samog grma. Međutim, miris nije nimalo diskretan. Vrlo je intenzivan i specifičan. I jednom kada ga upoznate, zauvek ćete ga prepoznati. Kada prođete pokraj rascvetanog grma zove u proleće, ne možete je ne primetiti. Zraci sunca kao da dodatno izvuku njen opojan miris, koji nagoveštava skori dolazak leta.

Primetio sam da je ljudi jednostavno ošišaju i ubace u formu žive ograde, ne obraćajući pažnju na nene cvetove koji su izvrsna, hranjiva i lekovita namirnica.

Osim toga, te tamne bobice – plodovi, koji vas „nerviraju“ jer „uneređuju“ vaša dvorišta, itekako su jestive i zdrave. U ovom članku otkriću vam još jednog, nevidljivog, saveznika zdravlja iz vašeg dvorišta. Usput apelujem na proizvođače mobilnih i virtuelne stvarnosti da porade na prepoznavanju mirisa iz prirode u aplikacijama. Danas je poznato tridesetak vrsta zove, a najpoznatije su crna zova Sambucus nigra i crvena – Sambucus racemosa. Spada među najstarije i najlekovitije biljke Evrope. Iako kod nas nije toliko upotrebljavana, u nekim delovima Njemačke, Austrije i Danske je izrazito cene i uzgajaju kao voćku. Tako postoje i neke sorte koje su posebno razvijene u tim državama. Doduše, imam neka saznanja da kod nas u Hrvatskoj postoje mali voćnjaci zove i njihovi vlasnici proizvode sokove i pekmeze, ali u izuzetno malim količinama.

Bazga (Sambucus) – naziv dolazi od grčke reči „sambyx“, što predstavlja naziv za crvenu boju jedinjenja olova „mini“ na koji liči crvena boja koju ostavljaju plodovi. Kod nas se u narodu još naziva: zovina, zova, baza, bazgovina, zovika, aptika, aptovina i dr.

Oprez: Obavezno obraditi cvetove i plodove!

Za većinu zova ćete pročitati da su otrovne biljke. Sveža biljka je otrovna i ne sme se konzumirati bez kuvanja. Otrovni su i nezreli plodovi Sambucus nigra, a toksini se nalaze i u kori, listovima i izdancima. Sadrži tri toksina – sambunigrin, prunasin i holokalin, koji mogu da izazovu mučninu, povraćanje, bolove i grčeve u stomaku i proliv. Sirove bobice su jestive, ali mogu da izazovu mučninu i povraćanje. Zabranjena je trudnicama i dojiljama.

Jača imunitet

• Zova spada u najstarije i najlekovitije biljke naših krajeva i Evrope. Prema predanju, otac medicine, Hipokrat, smatrao je da ona može da zameni sve ostale lekove.

• Iako je već Hipokrat poznavao lekovitost zove i ona se već vekovima koristi u narodnoj medicini, naučna zajednica počela je istraživanja njene lekovitosti tek u poslednjih dvadesetak godina.

• Prema dostupnim podacima, većina naučnih istraživanja ide u smeru lečenja kašlja, prehlade, gripa i sličnog ekstraktima iz zove. Moram da napomenem da su naše bake njome lečile groznicu, virozu, upalu sinusa i slično. Poznavale su njeno svojstvo izazivanja pojačanog znojenja, koje pomaže uklanjanju toksina iz organizma, pa na taj način pomaže čoveku da se brže oporavi od bolesti.

• Ustanovljeno je da već sama konzumacija soka ili čaja od zove utiče na poboljšanje imuniteta.

• A pojedina naulna istraživanja ukazala su da utiče na simptome gripa, poput nekih poznatih lekova, ali bez nuspojava.

• Istraživanja su ukazala i na to da je uticaj antioksidansa antocijana iz zove snažniji od vitamina C i E. Zbog toga smanjuje oksidaciju LDL holesterola, a time i vjerovatnoću pojave kardiovaskularnih bolesti. Ima blago laksativno dejstvo pa se preporučuje i kod probavnih poremećaja.

• Osim uticaja na kardiovaskularne i infektivne bolesti, istraživanja se još rade na ispitivanju lekovitog uticaja sastojaka zove na pacijente koji su oboleli od raka i AIDS-a.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.