Napravljen NOVI veštački virus – uništava tumore

Naučnici su u laboratorijskim uslovima ispitali lek koji deluje kao veštački virus koji uništava tumore. Lek nazvan BO-112 imitira RNK virus i inficira ćelije tumora, a trenutno su u toku ispitivanja na ljudima.

Taj lek koristi mehanizam odbrane imunog sistema od virusa. Kada uđe u tumor, aktivira imuni sistem koji često ne prepoznaje kancerozne ćelije, piše „Lajvsajens“. Međutim, kada je tumor „inficiran“ ovim lekom, imuni sistem ga uočava i deluje protiv njega.

„Lek, koji je ispitan na miševima i na grupi ljudi, može da pojača efekte postojećih tretmana protiv tumora zasnovanih na imunom odgovoru“, kaže Anuša Kalbasi sa Univerziteta Kalifornija, jedan od autora studije.

Drugim rečima, kada BO-112 otkrije lokaciju tumora, drugi tretmani lakše mogu da deluju na njega.

Naučnici su do sada ispitivali ovaj lek tretirajući melanom na miševima. Primila su ga i 44 pacijenta koji su dobijali ili nisu i drugu terapiju protiv kancera.

Rani nalazi istraživanja pokazuju da BO-112 može da pomogne imunoterapiji da deluje na tumore koji su teški za lečenje, ali je potrebno ispitivanje na većoj grupi pacijenata.

Imunoterapija deluje tako što podstiče imuni sistem da se bori protiv tumora, ali se ćelije kancera na različite načine odupiru tim napadima.

Tako, na primer, adaptivna terapija T-ćelijama uključuje vađenje pacijentovih imunih ćelija i njihovo modifikovanje da bolje prepoznaju specifične tumore. T-ćelije otkrivaju tumore tako što skeniraju određene molekule, antigene, na njihovoj površini, ali pojedini tumori mogu da uspore ili zaustave produkciju tih ćelija, te tumori praktično postaju nevidljivi za imuni sistem.

Lek BO-112, sa druge strane, zavara tumor da je zaražen virusom i tako ga podstiče da stvara antigene, te ga to čini uočljivijim i samim tim ranjivijim delovanju imunske terapije.

Uočeno je da su tumori takvim tretmanom prestali da rastu i smanjili se.

Terapija se, kod miševa, najbolje pokazala kod manjih tumora, jer su se oni dramatično smanjivali, pa čak i nestajali, kaže Kalbasi, dok su veći posle terapije ponovo počeli da rastu.

Kada su u pitanju ispitivanja na ljudima, većina pacijenata podnela je terapiju dobro, ali su trojica imala neželjenu reakciju, kao što je upala pluća ili dramatičan pad trombocita.

Od 44 pacijenta, 28 ih je dobilo terapiju ovim lekom uz imunoterapiju, dok su ostali bili kontrolna grupa. Posle osam do 12 nedelja tretmana, kod 10 pacijenata koji su imali metastaze, stanje se poboljšalo tako da je tumor prestao da se širi, dok je kod tri pacijenta širenje nastavljeno.

Kalbasi kaže da je grupa na kojoj je lek ispitivan previše mala da bi se izvlačili zaključci o dejstvu leka, jer je primarno bilo da se proveri bezbednost. Međutim, kako dodaje, prvi znaci ohrabruju kada je u pitanju efikasnost leka. Objašnjava i da različiti tumori imaju različitu sposobnost „sakrivanja“ pred imunim sistemom, pa je zato i dejstvo leka drugačije.

Stručnjaci procenjuju da bi ovaj lek mogao da bude najkorisniji u borbi protiv tumora kao što su melanom, limfom, rak dojke ili bešike.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.