Ne nasedajte: BOL nas vara i dovodi u zabludu!

Osim što je neprijatan, bol vas može i varati i dovesti u zabludu?

Bol može da izazove zabune u našim glavama i ispuni nas mislima koje mogu biti štetne i sprečiti nas u normalnom razmišljanju ili ponašanju.

Ovo su dva najsnažnija osećaja prilikom bolova koji nas ponekad mogu iznenaditi:

Katastrofiranje

Razmislite o katastrofiranju kao procesu razmišljanja u kom vidite sve najgore u datoj situaciji i razmatrate samo najnepovoljnije moguće ishode. Katastrofiranje je često povezano sa strahom, pa ako nastavite da razmišljate o tome da će se nešto strašno desiti, nećete to „izvući“ iz glave.

Stalno negativno razmišljanje može direktno uticati na vaša osećanja, što znači da možete početi da se plašite ili da postanete stvarno depresivni.

Mnoga istraživanja o bolu ukazuju na to da katastrofiranje može imati veliki uticaj na to kako osećamo bol. Ne samo da katastrofalno utiče na intenzitet našeg bola već igra značajnu ulogu u tome da li bol postaje hroničan ili ne. Studije su utvrdile da katastrofizacija može dovesti do povećanih šansi za dugotrajnu invalidnost.

U nekim slučajevima, način na koji tumačimo reči koje čujemo od naših doktora – može utvrditi to koliko nas „katastrofiraju“. Na primer, ako vam lekar kaže da su vam stvarno degenerisani diskovi u leđima, mogli biste reagovati tako što ćete reći da je to problem koji nikada neće nestati i verovatno će vas odvesti do toga da postanete zavisni od invalidskih kolica. Ili biste mogli da izaberete da to tumačite kao zajedničku dijagnozu koja se dešava dok starimo i odlučite da učinite sve što je moguće kako biste smanjili taj uticaj i nastavili da vodite aktivan i srećan život.

Dva različita razmišljanja o istom problemu mogu dovesti do veoma različitih ishoda.

Ako ste osoba koja oseća bol koji nema medicinsku pozadinu, kako da znate da li je ono što vi mislite razumno ili katastrofalno? Ovo je možda dobar povod da se obratite lekaru, posebno zato što istraživanja pokazuju da većina doktora obično ne dozvoljava katastrofizaciju.

Ako se osećate veoma zabrinuto, zašto ne dozvolite lekaru da zna kako se osećate i da dobijete perspektivu o tome koliko su realni vaši strahovi. Postoji dobra šansa da je vaš lekar mnogo puta ranije tretirao slične situacije.

Ako se preterano plašite bola, pitajte svog lekara za pomoć u alatima za učenje zadržavanja ovih misli i pronalaženje načina kako da vidite svoje zdravlje u pozitivnom svetlu.

Studije pokazuju da smanjenje nivoa katastrofičnog razmišljanja zapravo dovodi do boljih ishoda lečenja bola.

Udruživanje bola sa štetom

Bol od povreda nije isto što i hronični bol. Uglavnom, bol je znak akutne povrede, na primer od slomljene kosti, a nestajanje tog akutnog bola je značajan znak lečenja i popravke tkiva.

Počevši od detinjstva, naši mozgovi nauče da izjednačavaju bol sa povredama koje u odraslom dobu i koristimo kao zaštitni mehanizam, ali ovo tipično naučeno ponašanje može predstavljati problem za one koji rade na prevazilaženju stanja koje je više hronično.

Kada bol izazove ovaj upozoravajući alarm, prolazimo kroz borbu ili reakciju tela kao zaštitni mehanizam – da se borimo ili da pobegnemo od opasnosti. Ali, ako se ovo ponavlja svakodnevno, onda razvijemo disfunkcionalni obrazac ponašanja pa pažnju usmeravamo na opaženu pretnju koja zaista ne postoji.

To može ostaviti osećaj uznemirenosti i strahovanja i sprečava nas da se krećemo plašeći se bola.

Razmotrimo primer bola u vratu. Bol koji osećate povezan je sa akutnim zapaljenjem tkiva, ali osećanje bolova u vratu cele godine sasvim je druga stvar.

Kada se oseća bol pri kretanju hronično čvrstih i bolnih mišića ili zglobova, to ne znači da su povrede stalne. Naprotiv, to je znak da je vaše telo naučilo da se odupre takvim pokretima i treba da prođe kroz pažljiv proces kako bi popravilo i ponovo usavršilo određene mišiće, tetive, zglobove i živce da bi se ponašali drugačije. Ali, ako nastavite da izbegavate okretanje vrata nekoliko meseci zbog negativnih povratnih informacija o bolu, onda će vam vrat postati ukočen i sprečiti vas da se uključite u aktivnosti.

Bol može da izaziva osećaj u mozgu (umu) i da nam ne postane bolje – ako mu to dozvolimo! Prevazilaženje ovog nezgodnog osećaja dovodi do oporavljanja tela i prestanka bola, ali to nije lako i može vam zatrebati pomoć, ali prvi korak je da dođete do mesta gde shvatate razliku između osećaja bola i postupaka koji su zapravo štetni ili opasni za telo.

Napomene

Uz katastrofično i pogrešno shvatanje da je hronični bol znak znatne štete, vidimo da smo pogrešno tumačili naše zdravstveno stanje do te mere da smo ga ometali, na veoma negativne i trajne načine, da se oporavi.

Prevazilaženje ove dve barijere može biti ono što vam pomaže da pronađete olakšanje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.