Nije ni rak, ni šlog, ni infarkt: najsmrtonosnija bolest današnjice
Kako što efikasnije lečiti obolele od sepse čiji broj je u ozbiljnom porastu i kako umanjiti visoku stopu smrtnosti? Kako pacijentima sa teškim dugotrajnim bolovima najefikasnije olakšati patnje i omogućiti život bez bola? Upravo u želji da odgovori na ova pitanja i doprinese unapređenju lečenja najtežih pacijenata i približavanju savremenih terapijskih stavova između Srbije i zemalja regiona, kompanija „Hemofarm” je organizovala prvi regionalni stručni skup „Savremeni terapijski pristup teško obolelom pacijentu u hospitalnim uslovima” koji je okupio 250 najeminentnijih stručnjaka iz Srbije, regiona i sveta, a predstavili su se ugledni predavači iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Srbije i SAD.
Prema epidemiološkim podacima iz Evrope i Amerike, sepsa je najsmrtonosnija bolest i češća je od moždanog udara i koronarne bolesti. Sepsa se često stiče u bolnici, uglavnom infekcijom bakterijama koje su postale otporne na mnoge antibiotike, pa je zato i najčešći uzrok smrti kod ljudi koji su bili na bolničkom lečenju. Čak 30 do 70 odsto ljudi sa septičkim šokom umre, a sa svakim satom odlaganja početka lečenja septičnog šoka primenom antibiotika, smrtnost raste za oko 10 odsto.
Upravo zato kod pacijenata sa teškom sepsom ili septičkim šokom nema prostora za grešku u izboru terapije i presudno je napraviti pravi početni izbor antimikrobne terapije.
Čak 80 odsto obolelih od raka, u završnoj fazi bolesti, pate od dugotrajnih teških bolova. Ali, nije samo kancerski bol izvor dugotrajne patnje, već se hronični bol javlja u nizu stanja, kao što su reumatološke i neurološke bolesti, dijabetes, sida…
– Ukoliko dugo traje, bol izaziva ne samo duboku fizičku patnju već i tešku duševnu patnju i ugrožava normalno funkcionisanje svih organa i organskih sistema, urušava psihičku stabilnost pacijenta i menja njegovo socijalno ponašanje. Tada bol prestaje da bude samo simptom i prerasta u bolest samu za sebe – kaže prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS-a, u okviru kojeg radi dobro organizovan multidisciplinarni Kabinet za terapiju bola. Medicinu bola kao novu oblast medicine u Srbiji treba intenzivno razvijati i širiti u vidu multidisciplinarnih centara za terapiju bola, shodno smernicama Evropske federacije za terapiju bola. Medicina danas ima i lekove i znanje kako da se bol otkloni, a muke olakšaju.
– Danas pacijent ne sme da trpi bol. On ima pravo, ma koliko bolest bila teška ili uznapredovala, da dane provodi u miru, a ne u patnji. To nije samo zadatak nas čiji je osnovni cilj briga o zdravlju ljudi, već je to i osnovno ljudsko pravo koje se mora poštovati – naglasio je Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije „Hemofarm”.
(D. D. K, „Politika)“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.