U trendu

Oprez: Jedna česta bolest može biti prvi znak raka pankreasa

Pankreas je žlezda u obliku horizontalno položene tanke kruške, a nalazi se između želuca, tankog creva i kičme. Sastoji se od 3 dela. Široki deo zove se glava, koja se nastavlja na telo i potom na uži deo koji se zove rep. Tumori najčešće nastaju u području glave.

Pankreas ima dvostruku funkciju: egzokrinu (proizvodi enzime koje izlučuje u crevo, a koji pomažu u razgradnji hrane) i endokrinu (luči hormone poput insulina i glukagona, koji su važni u kontroli nivoa šećera u krvi). Oko 95% slučajeva raka pankreasa nastaje u egzokrinim ćelijama (adenokarcinom), ali u ovoj žlezdi se mogu razviti i neuroendokrini tumori koji nastaju iz endokrinih ćelija. Adenokarcinom pankreasa spada među najagresivnije maligne tumore.

Rizični faktori

Neki od faktora koji povećavaju rizik razvoja raka pankreasa su pušenje, gojaznost, pozitivna lična i/ili porodična anamneza dijabetesa ili hroničnog pankreatitisa, kao i razni genetski sindromi (na primer MEN1, Lynch, VHL i drugi). Vezano uz dijabetes, on je ne samo rizični faktor već može biti i prvi rani znak razvoja raka pankreasa. Zato se kod osoba koje naglo razviju dijabetes u odraslom dobu svakako savetuje analizirati područje pankreasa.

Znakovi i simptomi

U ranoj fazi bolesti često nema primetnih simptoma. Kako bolest napreduje, mogu se javiti žutica (žuta boja kože i očiju), stolica blede boje, taman urin, bol u srednjem-gornjem delu stomaka i leđima (bol se često pojasno širi), gubitak telesne mase bez očiglednog razloga, gubitak apetita i konstantan umor.

Postavljanje dijagnoze

Jedan od razloga velike smrtnosti od ove bolesti je kasno postavljanje dijagnoze zbog odsustva ranih simptoma bolesti.

Osnova je detaljan pregled bolesnika i uzimanje temeljne istorije bolesti. Početna dijagnostička pretraga su krvni testovi, pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na vrednosti bilirubina (tumori glave pankreasa mogu opstruirati odvodne žučne kanale i dovesti do povišenih vrednosti bilirubina), kao i na tumorske markere CA19-9 i CEA. Od slikovnih pretraga koriste se UZV, CT, MR ili PET/CT (najčešće CT). Navedenim pretragama analizira se područje pankreasa, kao i okolni organi radi prisustva eventualnih metastaza. U slučaju nalaza koji upućuje na mogućnost postojanja tumora pankreasa, postoji više načina dobijanja uzorka tkiva radi konačne potvrde bolesti. Jedna od češće korišćenih tehnika je primena endoskopskog ultrazvuka (EUS), prilikom kojeg se endoskopom umetnutim kroz usta dolazi u neposrednu blizinu pankreasa kako bi se uzeo uzorak tkiva. Slična je pretraga i tzv. endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP), kojom se u male odvodne kanale pankreasa stavlja kateter (tanka cevčica) kako bi se u slučaju začepljenja odvodnih kanala tumorom moglo istim postupkom postavili potpornici (stent). Na taj način može se razrešiti žutica kod bolesnika s opstrukcijom, piše Ordinacija.večernji.hr.

​Stadijum bolesti

Prognoza bolesnika s rakom pankreasa zavisi o više faktora, poput toga da li je tumor operabilan, stadijumu bolesti, opštem stanju bolesnika kao i tome da li se radi o prvoj pojavi bolesti ili se je bolest vratila nakon ranijeg lečenja. Uopšteno govoreći, radi se o agresivnoj bolesti te je važno bolest otkriti što ranije kako bi se poboljšale šanse za izlečenje.

U stadijumu I, bolest je ograničena na pankreas i reč je o tumoru maksimalnog prečnika 4 cm. U stadijumu II, tumor je veći od 4 cm ili su zahvaćeni limfni čvorovi (maksimalno do 3 čvora). U stadijumu III, zahvaćeno je 4 ili više limfnih čvorova, ili su zahvaćene velike krvni sudovi oko pankreasa. U ovom stadijumu po pravilu nije moguće kompletno hirurško uklanjanje bolesti. IV stadijum bolesti označava prisustvo udaljenih metastaza.

Lečenje

Kod bolesnika s resektabilnom bolešću, tj. u situaciji gde se prema učinjenim pretragama može u celosti ukloniti tumorska masa, izbor lečenja je operacija. Vrsta hirurškog lečenja zavisi od položaja tumora unutar pankreasa, pa se tako na primer kod tumora koji se nalaze u glavi primenjuje tzv. Whipple operacija (uz glavu pankreasa uklanja se i priležeći deo tankog creva), a kod tumora u repu distalna pankreatektomija (uklanjanje repa).

Iza samog zahvata, većina bolesnika će biti kandidati za adjuvantnu hemoterapiju s ciljem smanjenja rizika povrata bolesti, a lečenje bi trebalo započeti u roku od 12 nedelja posle operacije. Ukoliko s druge strane bolest nije operabilna ili se o tome ne može doneti jednoglasan zaključak (tzv. granična resektabilna bolest), lečenje se može započeti neoadjuvantnom hemoterapijom s ciljem smanjenja tumorske mase. Ukoliko bolest dobro reaguje na ovakvu vrstu lečenja, u nastavku će biti moguće operacijom ukloniti tumor. Za bolesnike sa stadijumom IV bolesti, operacija se ne koristi. Izbor lečenja je neka od opcija sistemske terapije. To po pravilu uključuje razne hemoterapijske protokole, ali kod bolesnika s detektovanim određenim genetskim mutacijama tumorskog tkiva može se primeniti imunoterapija ili ciljana terapija. Opcija je i uključenje u kliničke studije s inovativnim lekovima. Bez obzira na izbor terapije, važno je kontinuirano praćenje od strane nadležnog onkologa, kako bi se predložena terapija adekvatno sprovodila i očuvao kvalitet života bolesnika.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar