Ova zaboravljena biljka je najzdravija na svetu: Sprečava rak, čisti i oporavlja ceo organizam
Poznata je kao jedna od najstarijih biljaka čija upotreba seže još u daleku istoriju. Mnogi stari narodi koristili su je u ishrani i lečenju zdravstvenih tegoba.
Potočarka (lat. Nasturtium officinale) je skromna ali vrlo dragocena biljka. O njenoj nutritivnoj vrednosti više nego dovoljno govori činjenica da sadrži veće količine gvožđa od spanaća i više vitamina C od limuna i narandže.
Mnogi stari narodi koristili su je u ishrani i lečenju. Hipokrat je cenio je ovu biljku i preporučivao je za lečenje pluća, zubobolje, bolesti grla, gušavosti i promuklosti. Kod starih Grka, Egipćana i Rimljana bila je poznata kao snažno sredstvo za vraćanje energije.
Egipatski faraoni naredili su svojim robovima svakodnevno ispijanje soka od potočarke kako bi održali snagu, a time i produktivnost. Sada je službeno međunarodno istraživanje proglasilo ovu lisnatu zelenu biljku trenutno najzdravijim povrćem na planetu, odnosno namirnicom broj 1.
Naime, prema nedavnoj studiji, utvrđeno je da potočarka zaustavlja i smanjuje oksidativni stres, a takođe i pročišćava krv, potiče apetit i čisti telo od toksina.
Mnogi ljudi piju sok od potočarke vrlo često, a preporučuje se i ispijanje razređeno s vodom u odnosu 1: 5. Preporučena doza je jedna čaša na svakih nekoliko dana, ne više od toga, jer može doći do nuspojava.
Sok od potočarke se može primeniti lokalno (spolja) u lečenju bilo koje vrste stanja kože i kose. Samo utrljajte sok na zahvaćena područja ili koristite sok u obliku obloga i možete rešiti problem gubitka kose i mnoge kožne probleme.
Za obloge od potočarke izdrobite malo lišće ove biljke i pomešajte s alkoholom, a zatim nanesite smesu na kritična područja i zamotajte zavojem. Ostavite oblog par sati, a zatim skinite i isperite područje hladnom vodom.
Lekovitost potvrđena naučnim studijama
Lekovitost potočarke dokazana je u mnogobrojnim svetskim naučnim studijama. Jedna od njih, objavljena je u uglednom časopisu British Journal of Nutrition, dokazuje lekovitost potočarke i pozitivno delovanje na karcinom.
Potvrđeno je da redovno konzumiranje manjih količina ove biljke može sprečiti rak prostate i debelog creva.
Istraživanja su pokazala da oblog od lišća potočarke efikasno deluje na suzbijanje tumora žlezda ili limfnih čvorova.
Profesor Grejam Pakam sa Univerziteta u Sauthemptonu začetnik je projekta kojim nastoji da dokaže vrednost potočarke u borbi protiv raka.
Sprovedena studija potvrđuje delovanje potočarke na rak dojke, ali ova biljka mogla bi biti efikasna i u lečenju drugih vrsta raka.
Istraživanja su pokazala da potočarka sadrži znatne količine spoja nazvanog feniletil izotiocijanat (PEITC), koji ima snažna antikancerogena svojstva.
Vezano za PEITC, Pakam je za Daily Echo izjavio:
„Bio sam iznenađen da konzumiranje samo jedne porcije potočarke može rezultirati proizvodnjom značajnog nivoa ovog jedinjenja u krvi“.
Ujedno se okorelim pušačima preporučuje uzimanje salate od potočarke jer izvrsno deluje i sprečava štetne posledice pušenja.
Melem za ceo organizam
Sveže ceđeni sok potočarke poznato je sredstvo za lečenje bubrežnih tegoba i bolesti kože.
Ova biljka bogata je vitaminom C te je odlična pomoć u jačanju imuniteta kao i u borbi protiv hroničnih bolesti i upala.
Poznata je kao efikasan tonik za kosu jer sprečava opadanje kose i podstiče njen rast i gustinu.
Odlična je pomoć kod detoksikacije organizma, pospešuje čišćenje krvi, potiče mokrenje, podiže energiju i stimuliše funkcije organizma.
Nezaobilazna je u čišćenju pluća.
U narodu je poznato da potočarka…
-ublažava bolesti disajnih puteva
-pomaže kod srčanih oboljenja
-smiruje želudačne i crevne tegobe
-pomaže kod bolesti bubrega i mokraćnih kanala
-pospešuje rad metabolizma
-čisti pluća i krv
-pomaže kod umora i malaksalosti
-povoljno deluje kod dijabetesa
-ublažava groznicu
-pomaže kod oboljenja jetre
-leči kožne tegobe
-stimuliše rast kose
-olakšava reumatske tegobe
Potočarka u kulinarstvu
Iskoristite bogatstvo koje se krije unutar ove lepe i nežne biljke i uvrstite je u svoj jelovnik.
Možete ju koristiti za pripremu zelenih kašastih sokova, salata i pita.
Odličan je prilog glavnom jelu, a može biti i izvrstan dodatak supama i varivima ili sendvičima.
Salata od potočarke
Lišće potočarke dobro operite.
Dodajte na kolutove nasečen mladi crveni luk i usitnjeni beli luk.
Dodajte so, biber i nekoliko kašika maslinovog ili ulja bundeve uz sok limuna.
Pustite salatu da odstoji sat vremena, nakon čega je spremna za konzumiranje.
U kombinaciji s mekim sirevima (feta, mozzarella, skuta, brie, quark) ova salata može biti izvrstan samostalni lagani obrok, ali i savršen prilog glavnom jelu.
Za pripremu salate potočarka se može kombinovati i s drugim biljkama poput matovilca ili radiča.
Čaj od potočarke
Jednu supenu kašiku sveže, oprane potočarke sitno iseckane i prelijte s 2 dcl ključale vode.
Poklopite i ostavite da odstoji 15-20 minuta, a zatim procedite.
Tokom dana pijte 2-3 šoljice ovog čaja.
Sok od potočarke
Jednu šaku sveže potočarke operite i usitnite u sokovniku. Ceđenom soku dodajte vodu u razmeri 1:5 (1 dcl soka na 5 dcl vode).
Uzimajte jednu supenu kašiku ovog soka tri puta dnevno.
Supa od potočarke
Sastojci:
2 svežnja potočarke
1/2 kg krompira
1 l bujona (najbolje povrtnog)
so, mleveni crni biber, muškatni oraščić (ostali začini po želji i ukusu)
Priprema
Potočarku dobro operite i naseckajte. Krompir oljuštite i isecite na sitne kockice.
Sve sastojke dodajte u posudu s bujonom i pustite da provri. Kuvajte oko 30 minuta, a pred kraj kuvanja po želji začinite.
Ohlađenu masu možete blenderom usitniti da bi dobili gustu, kremastu čorbu.
Napomena
Potočarku je poželjno konzumirati svežu jer se zamrzavanjem i sušenjem gubi veliki deo lekovitih vrednosti.
Trudnicama se ne preporučuje konzumiranje ove biljke.
Prekomerna konzumacija može dovesti do nadraženosti želuca, mokraćnog kanala i bešike.
Uzgoj i berba
Ova zeljasta trajnica se uz brokoli, rotkvice, karfiol, kelj, prokelj i kupus svrstava u porodicu krstašica.
U narodu je poznata po mnogobrojnim imenima – vodena kraljica, dragušac, kostriš, bobovec, ugas, ljuti mokriš, krešun, resnik, vodena režuha, garbok, gardun.
Poznata je kao vodena biljka, što apsolutno opravdava podatak da može rasti doslovno u vodi, bez prisutnosti zemlje.
Njeno prirodno stanište su vlažni vodeni tereni – rečice, potoci, izvori. Uspeva isključivo u čistim, nezagađenim područjima.
Ipak, bez obzira na njeno izvorno vodeno okruženje, vrlo lako je moguće uzgojiti i u bašti, pa čak i u saksijama na balkonu.
Potočarka može narasti čak do 1 m u visinu i do 2,5 m u širinu.
Listovi su joj tamnozelene boje, okruglastog oblika, mesnati, sočni i glatki. Cveta od juna do oktobra, a cvetovi su bele boje, sitni i gusti.
Ukus ove biljke je pomalo gorkast, sličan ukusu rotkvice. Tokom cvatnje ukus biljke se pojačava i postaje intenzivniji i gorči.
Upravo zbog toga je najbolje brati i konzumirati je u rano proleće, pre cvatnje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.