U trendu

Ovo baš svi radimo kad uzimamo lekove, a OPASNO je

Da li i vi sami sebi postavite dijagnozu, pa još i sami odredite terapiju ili je prekinete kad vi mislite da treba?

Nezavisno od toga da li uzimate terapiju koju vam je prepisao lekar ili lek bez recepta koji ste kupili u apoteci „na svoju ruku“, ove česte i opasne greške bi obavezno trebalo da izbegnete!

1. Ne čitate uputstva o korišćenju leka koji ste sami kupili u apoteci

Kad su u pitanju lekovi bez recepta, često smo vrlo opušteni i razmišljamo: Ako su mi ga prodali u apoteci bez recepta, znači da ne može da mi škodi. Ovakvo razmišljanje je pogrešno.

Broj ljudi koji završe s ozbiljnim zdravstvenim problemima zbog neodgovornog i prekomernog uzimanja lekova bez recepta (pogotovo analgetika, laksativa i opasnih kombinacija s redovnom terapijom koju uzimaju) stalno je u porastu. Koliko god vam se lek činio bezopasnim, uvek treba da pročitate uputstva za njegovo uzimanje. Moglo bi da vas iznenadi šta sve unutra piše!

2. Uzimate sedative, a imate gorušicu

Istraživanje je pokazalo da osobe, koje zbog problema sa spavanjem uzimaju lekove na recept zvane benzodiazepini (Ksanaks, Apaurin) imaju 50 odsto veći rizik od problema sa gorušicom noću, od onih koji ne uzimaju ovaj lek. Druga istraživanja pokazala su da ti lekovi protiv anksioznosti opuštaju donji ezofagealni sfinkter, prsten mišića koji zadržava želudačnu kiselinu tamo gde i pripada.

3. Uzimate antidiuretike kad imate visoku temperaturu

Nikada se ne lečite na svoju ruku antidiureticima, pogotovo ako imate povišenu temperaturu ili u stolici primetite tragove sluzi ili krvi. To su jasni znakovi infekcije zbog kojih morate da posetite lekara!

4. Svakodnevno uzimate aspirin bez dogovora s lekarom

Neke osobe ne bi smele svakodnevno da uzimaju aspirin zbog rizika od krvarenja u želucu. Lekari ga obično prepisuju isključivo pacijentima koji imaju povećani rizik od srčanog ili moždanog udara. Kod žena je efekat ovakve terapije puno slabiji nego kod muškaraca, a neki ljudi su imuni na efekat koji aspirin ima na zgrušavanje krvi.

5. Naprasno prekidate terapiju anksioliticima

Ako duži period uzimate lek protiv anksioznosti, nemojte naglo odustajati. Razgovarajte sa svojim doktorom o tome kako postupno smanjiti dozu. U protivnom, mogli biste da doživite vrlo ozbiljne komplikacije poput napada.

6. Uzimate „stari“ antibiotik za novu infekciju

Prvo, svaki put kad vam lekar prepiše antibiotik trebalo bi da ga popijete do kraja. Drugo, mnogi antibiotici su specifični za vrstu infekcije koju imate.

Uzimanjem pogrešnog antibiotika možda nećete uspeti da rešite novi problem, ali biste ovakvim ponašanjem mogli da pomognete da bakterije postanu otporne na antibiotike, što će sledeći put otežati lečenje te vrste infekcije.

7. Oprezno sa antipsihoticima

Ne prihvatajte recept za antipsihotik (ako nemate šizofreniju ili druge teške mentalne bolesti, poput psihoze) bez da pitate svog lekara zašto vam je prepisao baš taj lek.
Studija objavljena u časopisu Clinical Psychiatry pokazala je da većina pacijenata kojima se prepisuje ova vrsta lekova nije imala šizofreniju ili druge teške mentalne poremećaje zbog kojih su lekovi odobreni! Umesto toga, bolovali su od stanja poput depresije, teskobe ili posttraumatskog stresnog poremećaja koji bi trebalo da se leče drugim lekovima. Iako su neki antipsihotici označeni za upotrebu kod depresije, trebalo bi ih koristiti samo kao krajnje sredstvo ako uobičajeni antidepresivi ne deluju.

8. Uzimate kalcijum na prazan želudac

Kalcijum se u većini dodataka vezuje u oblik soli zvani karbonat. Vašem želucu je potrebno mnogo hlorovodične kiseline da bi razgrađivao kalcijum karbonat, pa ga uvek uzimajte kao dodatak obroku ili užini. Hrana će podstaći želudac na proizvodnju kiseline i problem će biti rešen.

9. Prekidate terapiju pre vremena

Uvek pijte antibiotik do kraja i nikad nemojte da štedite na kremama za kožne bolesti. Da biste postigli maksimalan rezultat u lečenju, koristite terapiju tačno onako kako vam je prepisao lekar!

10. Sami sebi dijagnostikujete gljivičnu infekciju

Da, svrab i sekret mogu da ukazuju na gljivičnu infekciju – ali možda je ipak u pitanju nešto drugo! U jednom istraživanju sprovedenom na 95 žena koje su same postavile dijagnozu, rezultati su pokazali da je samo trećina njih zaista imala gljivičnu infekciju, a kod ostalih se radilo o drugim vaginalnim infekcijama!

Napišite komentar