Pad imuniteta dovodi do bolesti

Iskustva su pokazala da kada dođe do pada imunieta, organizam nadjačaju bakterije i virusi pa dođe do bolesti. To je naročito izraženo u vreme hladnih dana, od kasne jeseni do ranog proleća.
Imuni sistem je složen sistem leukocita i antitela u organizmu koji se bori protiv infekcija, bakterija, virusa i drugih stranih (štetnih) čestica. Imuni sistem je naša prirodna odbrana od bolesti.
Poremećaj imunog sistema nazivamo pad imuniteta, koji može izazvati niz zdravstvenih poremećaja i bolesti, jer je tada organizam oslabljen i podložan dejstvu virusa i bakterija.
Šta sve utiče na smanjenje imuniteta?
Na smanjenje imuniteta utiču: dugotrajne hronične bolesti (gojaznost, dijabetes…), operacije, česte infekcije, dugotrajna upotreba antibiotika, stres, hronični umor, iscrpljenost, nedovoljne fizičke aktivnosti, previše intelektualnog i fizičkog rada, zagađen vazduh, industrijska prašina, kućna prašina, izlaganje dugotrajnoj hladnoći, preterano izlaganje suncu i vrućini…
Imunitet nam oštećuju i loše navike: pušenje, alkohol, napravilna ishrana, dugotrajne dijete, nedovoljno spavanje, neredovno odmaranje, pesimizam, loša higijena…
Zimi je naše telo naročito podložno infekcijama. Prosto rečeno, naše telo na hladnoći troši dosta energije na zagrevanje, pa ako mu je oduzmemo i drugim "borbama" (umor, fizički napor, stres…), a ne dodamo dovoljno kalorija, vitamina i mineraala, stvorili smo uslove da nas bolest nadjača.
Kako ojačati imunitet?
Za jačanje imuniteta su potrebne zdrave navike i odgovorno ponašanje: pravilna ishrana, dovoljno spavanja, redovno odmaranje, svakodnevne fizičke aktivnosti, smanjenje stresa, održavanje lične higijene, održavanje higijene radnog prostora.
Pravilna i zdrava ishrana povećava imunitet jer uz nekoliko manjih redovnih obroka u toku dana. U organizam treba uneti dovoljno: vitamina (naročito D, C i A), minerala, antioksidanata, biljnih vlakana, proteina, ugljenih hidrata i kalorija. Od voća se preporučuje: južno voće, grožđe, jabuke, badem, ali i prirodni voćni sokovi. Od povrća izdvajamo: zeleno povrće, crni luk, beli luk, kupus, paradajz, papriku, brokoli. U nedostatku svežeg povrća, dovoljno potrebnih vitamina daje i zimnica. Proteine i minerale daju: pileća supa, nemasno meso, živinsko meso, riba, školjke, pečurke i mlečni proizvodi sa malo masti.
Dodaci ishrani mogu biti med i propolis (matični mleč) zato što povoljno deluju na imunitet. Povoljna kombinacija je topao biljni čaj (nana, kamilca, zeleni čaj, hibiskus…) zaslađen medom. Multivitamini pomažu ukoliko se dovoljno lekovitih materija ne unosi kroz redovnu ishranu. Začini sa korisnim sastojcima su: ruzmarin, celer, peršun i đumbir.
Spavanje i odmor su neophodni za naše zdravlje i smanjenje stresa. Bitno je da se spava u miru i tišini 7-8 sati dnevno. Spavaća soba ne bi trebalo da bude pretopla. Dnevni, sedmični i godišnji odmor služe za opuštanje organizma.
Smanjenje stresa je moguće ako u toku dana odvojimo nekoliko minuta samo za sebe. Tada bi trebalo sesti ili leći u miru i tišini i ne razmišljati o obavezama bar 5 minuta, jer to veoma povoljno deluje na ceo organizam. Topla kupka ili sauna doprinose smirivanju i borbi protiv stresa.
Redovnim ali umerenim fizičkim aktivnostima se može povećati imunitet i do 50%, što su pokazala naučna istraživanja. To podrazumeva: svakodnevno pešačenje, povremeno plivanje ili lako trčanje, rekreativno planinarenje. Šetnje se naročito preporučuju u zimskom periodu, parkovima ili obalama reka, kako bi se izbegli zagađeni delovi grada. Nasuprot tome, previše fizičkih napora iscrpljuje organizam i smanjuje imunitet. Od kućnih vežbi korisne su: vežbe disanja, joga, tai-či-čuan i či-gong.
Higijena prostora i lična higijena su preduslovi za dobar imunitet. Redovno pranje ruku se podrazumeva. Ovo je naročito važno kod dece pošto su ona najizloženija infekcijama. Za manju decu je važna i higijena igračaka, jer se dešava da ih često stavljaju u usta. Prostorije treba da su dobro osvetljene, a da jedan deo dana obavezno provedemo na otvorenom prostoru, na prirodnoj svetlosti. Stari lek je često provetravanje i trešenje posteljine. Svakog dana provetrite radne i spavaće prostorije, s tim što u vreme hladnih dana provetravanje treba da traje 3 do 5 minuta.
Zaključak
Ovo su samo neki saveti koji nam mogu pomoći da doprinesemo jačanju imunog sistema, koji nas štiti od infekcije, prehlade, gripa, virusa, bakterija i bolesti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.