U trendu

Pedeset odsto ljudi ne zna da ima ovu bolest: Uzrok su cigarete, alkohol i loša ishrana

Nažalost, skoro 50 odsto osoba sa hipertenzijom ne zna da ima visok krvni pritisak, a polovina onih koji znaju za svoje stanje ne uzimaju ništa, ne uzimaju neophodne lekove i ne menjaju štetne životne navike.

Bez obzira da li uzimate lekove ili želite da izbegnete probleme pre nego što počnu, ovih sedam prirodnih metoda lečenja visokog krvnog pritiska pomoći će vam da ga održite na 140/90 mmHg. Više od toga nije dobro.

1. Kontrolišite svoju težinu

Kada se vaš sistolni krvni pritisak približi 130 mmHg, počnite pažljivo da birate šta ćete jesti, ako to ranije niste radili. Navike u ishrani igraju ključnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska, a ova vrednost je ograničena kada možete ishranom da regulišete krvni pritisak i izbegnete potrebu za uzimanjem lekova. Trebalo bi da smršate, jer već gubitak od 4 do 5 kilograma snižava krvni pritisak, a gubitak od 10 kilograma može smanjiti krvni pritisak za 5-10 mmHg. Ali sam gubitak kilograma neće rešiti problem visokog krvnog pritiska, pa se umesto na mršavljenje fokusirajte na zdravije navike u ishrani koje ćete zadržati na duge staze.

2. Kalijum i magnezijum

Kalijum je važan, između ostalog, za sposobnost opuštanja mišića, a srce je mišić. Magnezijum osigurava da se nervni impulsi nesmetano prenose. A kalijum i magnezijum su izuzetno međusobno zavisni i jedno bez drugog ne mogu.

Ako ih nema dovoljno, stimulacija mišićnih ćelija se ne može odvijati kako treba. Možemo da obezbedimo oba minerala u telu ishranom zasnovanom na povrću i voću, ili možemo da uzimamo suplemente, ali oni ne mogu da zamene uravnoteženu ishranu. Treba da sadrži složene ugljene hidrate (cela zrna) i proteine (piletina i ćuretina, riba i crveno meso samo povremeno) i masti (maslinovo ulje i druga biljna ulja, semenke, orasi).

Voće je bogato antioksidansima koji će zaštititi naše ćelije od oksidativnog stresa, a vlakna će poboljšati varenje i naše celokupno zdravlje. Preporučena količina kalijuma za odrasle je 4.700 miligrama (ili 4,7 grama) dnevno, a među najboljim izvorima kalijuma su banane, paradajz, batat, krompir, pasulj, grašak, spanać, avokado… Bubrežni bolesnici treba da unose kalijum suplementi uz strogu konsultaciju sa lekarom. Magnezijuma nam je potrebno 350-400 mg dnevno, a najviše ćemo dobiti ako jedemo orahe, ovsene pahuljice i druge integralne žitarice, brokoli, grašak, banane, suvo grožđe, urme, suve šljive, ribu…

3. Drastično smanjite unos soli

U proseku dnevno u organizam unesemo 11 grama soli, što je duplo više od preporučene (5 g) i čak pet puta više od fizioloških potreba našeg organizma. Skoro sve dosadašnje studije su dokazale da je veliki unos kuhinjske soli glavni uzrok visokog krvnog pritiska. Kuhinjska so je natrijum hlorid, a natrijum zadržava tečnost u našem telu i povećava zapreminu cirkulacije. Procenjuje se da svaki gram natrijuma zadržava čak 70 mililitara vode. Povećana zapremina cirkulacije podiže krvni pritisak, a to može biti posebno opasno kod onih čiji su krvni sudovi već suženi jer su obloženi plakom zbog aterosklerotskih promena (a dolaze nam sa godinama, a ne samo lošom ishranom). Zato hranu nemojte soliti, koristite više začina i obavezno pročitajte deklaracije jer je navedena količina soli.

4. Mediteranska i DASH dijeta

Udruženja kardiologa pozivaju na naučna istraživanja kada savetuju promenu ishrane. Pokazalo se da određene vrste ishrane imaju blagotvorno dejstvo na regulaciju krvnog pritiska. Među njima se izdvajaju mediteranska dijeta i DASH. Ovo poslednje je ciljani dizajn posebno za snižavanje visokog krvnog pritiska (Dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije). Studije su pokazale da DASH dijeta bogata mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti, voćem i povrćem, može pomoći u smanjenju rizika od visokog krvnog pritiska.

Mediteranska dijeta je prepoznata kao zlatni standard pravilne ishrane, a zdravstvene prednosti su brojne, a među njima je i zaštita kardiovaskularnog sistema. Ovo je vrsta ishrane koja nam je veoma bliska, a zasniva se na velikom unosu vlakana, ribe, voća i povrća i maslinovog ulja. Ljudi koji jedu mediteransku hranu imaju značajno manje šanse da obole od koronarne bolesti srca. Obe vrste dijete su uravnotežene i dobre za sve, a ne samo za one koji pate od hipertenzije.

5. Odbacite gotove prehrambene proizvode

Prerađena hrana je danas identifikovana kao glavni krivac za mnoge zdravstvene probleme. Pod tim podrazumevamo gotova jela, viršle i kupovne paštete, supe u kesicama, prelive za salate, gotove sosove, čips i druge grickalice, keksove i slatkiše, sadrži zasićene masti, dodatu so i šećere. Kada je u pitanju visok krvni pritisak, sama so nije štetna. Zasićene masti direktno ugrožavaju srce, a šećer dovodi do razvoja insulinske rezistencije, što u kombinaciji sa visokim krvnim pritiskom i povišenim masnoćama u krvi dovodi do stanja koje se zove metabolički sindrom, što samo po sebi predstavlja rizik za mnoge bolesti.

6. Jedite (malo) crne čokolade

Tamna čokolada, odnosno ona sa 75 posto i više kakaa snižava krvni pritisak! Ova vest je odjeknula u svim medijima otkako su naučnici sa Univerziteta u Kelnu objavili rezultate svoje studije prema kojoj je tamna čokolada smanjila visoki krvni pritisak za čak 2,9 jedinica i dijastolički krvni pritisak za 1,9 jedinica. Mlečna čokolada ni bela čokolada nisu imale efekat. Tamna čokolada obiluje polifenolima, a što je gorča to je zdravija. Polifenoli u organizmu povećavaju oksid koji podstiče širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska. Polifenoli koji su prisutni u tamnoj čokoladi, odnosno kakau, prisutni su i u crnom vinu. I kod jednog i drugog za dobar efekat za zdravlje potrebne su male količine.

7. Izbegnite stres, hodajte svaki dan

Stres je povezan sa povećanjem krvnog pritiska. Visok nivo stresa može privremeno, ali značajno, povećati krvni pritisak. Ako i previše jedete, pijete alkohol i pušite u stresnim situacijama, stanje visokog krvnog pritiska će se pogoršati. Ako imate visok krvni pritisak ili ste pod stresom, prvo naučite tehnike dubokog disanja i redovno se opustite.

Joga i tai či značajno doprinose snižavanju visokog krvnog pritiska i stresa. Kada smo u stanju stresa, naše telo pokreće reakciju „bori se ili beži“, a nadbubrežna žlezda oslobađa adrenalin koji nam je potreban da bismo se izborili sa situacijom. Ali sa njegovim prekursorom norepinefrinom, krvni pritisak se povećava, a otkucaji srca ubrzavaju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)