U trendu

Pojedinosti o alergiji

Alergija nastaje kada imuni sistem organizma burno reaguje na neke materije (alergene), pa se javlja: crvenilo, otežano disanje, kijanje, svrab u očima, a u težim slučajevima i gušenje.
Alergeni su materije koje kod nekih osoba izazivaju alergiju (polen, grinje, prašina, dlake, vuna, ambrozija…), a alergiju mogu izazvati i životinjske dlake, ujed insekta, hrana itd.
Zabrinjavajući je podatak da veliki broj ljudi ima blage ili jače sklonosti ka alergiji i da ih je u svetskim razmerama sve više, a još nema stopostotnog leka i izlečenja.
Istraživanja pokazuju da je problem alergija ipak potcenjen, jer se broj poseta lekaru zbog alergija samo u Americi meri u milionima. Zanimljivo je da alergijsku reakciju može da izazove bilo šta, a intenzitet samih alergija može da varira od onih bezazlenih i iritantnih pa sve do onih opasnih po život.
Najčešći uzroci i simptomi alergije
Polen – izlaganje polenu sa drveća, cveća i trave može da pokrene polensku groznicu ili neke sezonske alergije. Najočigledniji simptomi su: često kijanje, slinav nos, zapušenje nosnih duplji i suzne oči.
Medicinsko rešenje mogu vam preporučiti samo lekari: antibiotici, antialergijski kokteli sa više vrsta lekova, sprej, kapi…
Savetujemo da kada je koncentracija polena u vazduhu velika, ostanete kod kuće, zatvorite prozore i uključite klima-uređaj, ukoliko ga imate.
Dlake životinja – proteini koje luče žlezde u koži životinja (kućnih ljubimaca, pasa ili mačaka…) i oni u njihovoj pljuvačci mogu biti uzrok alergijskih reakcija kod nekih ljudi. Ova alergija se obično polako razvija tokom dužeg vremenskog perioda, a nestaje tek više meseci nakon prekida kontakta sa životinjom.
Rešenje bi bilo dati ljubimca nekom drugom ili zabraniti pristup spavaćoj sobi, izbegavati tepihe u stanu, redovno kupanje ljubimca i svakodnevno usisavanje prostorija.
Sa druge strane, prema najnovijim istraživanjima, treba imati kućne ljubimce, jer oni razvijaju otpornost dece na mnoge bolesti, a psihološki u velikoj meri doprinose razvoju i vaspitanju dece.
Ubodi insekata – ljudi koji su alergični na ubode ili ujede insekata mogu imati ozbiljne probleme. Simptomi alergijske reakcije na ubod: velike otekline ili crvenilo oko mesta uboda (ujeda), mučnina, umor i groznica. U nekim slučajevima ubodi mogu imati i teže posledice, poteškoće u disanju, oticanje delova lica, grla ili usta, ubrzani puls, nesvesticu ili nagli pad krvnog pritiska.
Izuzetno alergične osobe treba hitno da zatraže pomoć lekara. Tada se primenjuju antialergijski lekovi i injekcije (dekstazon, epinefrin, bedoksin…), i to odmah.
Preosetljivost na hranu – simptomi preosetljivosti na hranu su: pojačan umor, nadutost, promene raspoloženja i migrena, ali se teško otkriva uzrok. Jedini način da se prepoznaju jeste izbegavanje sumnjive hrane najmanje mesec dana – ako simptomi nestanu, najverovatnije je reč o toj hrani.
Koje su to namirnice?
Sve namirnice mogu izazvati alergiju, ali najčešće su:

  • kikiriki (i drugo koštunjavo voće)
  • jaja (češće belance)
  • kravlje mleko
  • riba
  • plodovi mora (školjke)
  • senf
  • veštački dodaci (aditivi, konzervansi…)
  • meso
  • voće (najčešće jagode i kivi)
  • povrće
  • neka genetski modifikovana hrana
  • soja
  • gluten

Kod jako osetljivih osoba, samo mirisanje ili dodirivanje hrane može da izazve alergijsku reakciju.
Broj ljudi koji razvijaju neki oblik alergijske reakcije na barem jednu namirnicu samo u SAD-u iznosi oko 11 miliona.
Ostale informacije o alergiji
Od ostalih alergena česti su kućna prašina, boje, hemikalije, grinje, perje i suva morska trava (često se nalazi u starim krevetima i dušecima).
Jednom izražena alergija može ostati celog života, a može se i povući posle nekog vremena. Alergija na mleko najčešće se javlja kod male dece, a često se kasnije povlači.
Postoji tvrdnja da se broj alergija u svetskim razmerama ne povećava, a da se veći broj otkriva zato što se ranije nije znalo da je to alergija.
Iako se o alergijama još ne zna dovoljno, pokazalo se da osobe koje razvijaju alergijsku reakciju imaju povišen nivo karboksipeptidaze, enzima povezanog sa mastocitima.
Nasleđe ima važnu ulogu jer je utvrđeno da 65% dece postaje alergično ako su oba roditelja alergična, a 35% ako je samo jedan. Starost i pol imaju manji značaj, tako da je alergija na hranu podjednako česta i kod dece i kod odaslih, i to kod oba pola podjednako.
Pomažu li lekovi?
Najvažnija terapija kod alergičnih bolesnika jeste eliminacija uzroka ako je poznat.
Lekari preporučuju antihistaminike (loratadin, feksofenadin, cetirizin) i kratkotrajnu primenu kortikosteroida.
Postoji nekoliko načina da se utvrdi da li ste alergični na određene alergene: kožnim testovima, određivanjem nivoa specifičnih antitela u krvi ili tzv. provokacijskim testom, ali odluku o tome treba prepustiti lekaru.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike