Promrzline: kako se zaštiti i kako ih lečiti?

Kada čujemo reč promrzline, najčešće pomislimo na zimu i smrzavanje ruku i nogu, mada do promrzlina može doći i leti, kod osoba koje borave u hladnjačama ili rukuju smrznutim stvarima.
Promrzine ili lokalna hipotermija u stvari su lokalna oštećenja kože i potkožnog tkiva usled dejstva hadnoće.
Niskim temperaturama izloženi su najčešće radnici koji rade u hladnjačama (tokom cele godine) ili radnici koji zimi rade na otvorenom. Promrzline mogu nastati i kod turista ili planinara u toku zime.
Promrzline mogu svakome da se dogode pa bi trebalo znati kako ih sprečiti i šta preduzeti u takvim slučajevima.
Usled izlaganja nekih delova tela veoma niskoj temperaturi, dolazi do poremećaja cirkulacije krvi i manjeg ili većeg oštećenja (izumiranja) tkiva.
Promrzline (ozebline)
Promrzline mogu biti akutne ili hronične.
Akutne promrzline nastaju pri kratkotrajnom izlaganju nekih delova tela veoma niskim temperaturama (oko -30 oC). Do ovakvih promrzlina može doći kada se radi sa uređajima čiji su delovi na veoma niskoj temperaturi (tečni azot…) ili u avionu, na velikim visinama, kada popusti neki deo opreme.
Hronične promrzline nastaju zimi, kada se pojedini delovi tela izlažu duže vreme niskim temperaturama, od oko -5 oC do -20 o C. Do ovakvih povreda dolazi kod radnika na otvorenom ili kod planinara, skijaša ili turista kada zalutaju ili dođe do neke nezgode. U najvećem broju slučajeva stradaju: noge (80%), ruke (5%), pa zatim uši, nos…
Prema stepenu oštećenja kože i tkiva, promrzline mogu imati tri stepena.
Promrzline prvog stepena manifestuju se tako što je koža bleda i hladna, a kada počnemo da je zagrevamo, javljaju se crvenilo, otok i svrab.
Promrzline drugog stepena manifestuju se takođe bledom i hladnom kožom, ali pri zagrevanju dolazi do crvenila, otoka i plikova. Plikovi su veoma bolni, prskaju i nastaju otvorene rane koje sporo zarastaju.
Promrzline trećeg stepena manifestuju se bledoplavom i hladnom kožom, ali pri zagrevanju dolazi do crvenila, otoka i plikova. U ovom slučaju su plikovi sa krvavim i gnojnim sadržajem, pri čemu je potkožno tkivo izumrlo, čak "nekroza tkiva" može doći do kostiju.
Lečenje promrzlina
Pružanje prve pomoći i lečenje osoba sa promrzlinama sprovodi se sledećim redosledom: sklanjanje sa hladnog prostora, zamena eventualno mokre odeće ili obuće suvom, utopljavanje i davanje toplih (mlakih) napitaka. Obavestiti lekare i kada dođu njima prepustiti terapiju.
Kod promrzlina treba obavezno izbegavati naglo skidanje odeće, kako se pri skidanju ne bi oštetila i koža. Takođe je opasno promrzlu osobu naglo izlagati velikoj vrućini, vrelim napicima ili vrelim oblogama.
Na promrzle delove tela treba staviti suvu čistu odeću. Poželjno je između ozeblih prstiju na nogama i rukama staviti čiste suve komade tkanine, kako bi se prsti razdvojili i ugrejali.
Dok se čeka dolazak lekara, promrzloj osobi ne treba davati da puši niti da pije alkoholna pića, već samo toplu vodu (čaj) ili tople bezalkoholne napitke.
Prevencija
Promrzline se sprečavaju adekvatnom odećom: kapom, šalom, rukavicama, debelim čarapama i čvrstom obućom (zaštitom od vlage i hladnoće). Najbolja je višeslojna laka odeća jer ona bolje štiti od jednog sloja debele i teške odeće.
Ukoliko se predviđa boravak na izuzetno hladnom vremenu, potrebno je jesti više manjih obroka a izbegavati previše masnu hranu, zato što se za jaku hranu troši energija na uštrb zagrevanja tela.
Hodanje i vežbanje ubrzava cirkulaciju pa smanjuje mogućnost smrzavanja.
Pušenje i duvanski dim samo otežavaju disanje i cirkulaciju, a to nikako nije povoljno kada je osoba izložena niskim temperaturama.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.