Šećerna bolest nije bauk

D. C. 21. januar 2009. 00:00

Kada sazna da boluje od šećerne bolesti, većina ljudi to shvata tragično i odmah pada u depresiju. U današnje vreme se uz redovno uzimanje lekova i pravilan način ishrane sa šećernom bolešću može živeti veoma dugo i bez problema.
Pankreas, u srpskom jeziku gušterača, je žlezda sa spoljnim i unutrašnjim lučenjem. To znači da izlučuje enzime (sokove) koji pomažu varenju, a beta-ćelije pankreasa (poznate i kao Langerhansova ostrvca) proizvode insulin, koji reguliše nivo šećera u krvi. Kada dođe do poremećaja rada tih ćelija, javlja se šećerna bolest, tj. diabetes mellitus.
Postoje dva tipa dijabetesa, tip 1 i tip 2.
Tip 1 dijabetesa obično se dobija u ranom detinjstvu ili u pubertetu, a uzroci mogu biti različiti, od naslednog faktora do delovanja nekih infekcija na organizam. Jedini način lečenja je terapija injekcijama insulina.
Tip 2 dijabetesa dobija se obično nakon četvrte decenije života i najčešće je posledica stresa, nepravilne ishrane, gojaznosti… Može se kontrolisati dijetom i tabletama.
Simptomi povišenog šećera u krvi:

stalna neutoljiva žeđ
glad
gubitak telesne težine

Ukoliko se uoče navedeni simptomi, treba izvršiti kontrolu nivoa šećera u krvi. Ako se utvrdi da je u pitanju šećerna bolest, onda će lekar reći kako otpočeti sa terapijom. Najvažnije je da pacijent, tj. osoba koja je dobila dijabetes, bude informisana i edukovana o tome. To znači da redovno meri nivo šećera u krvi, a vremenom se stiče i osećaj kada je glikemija (nivo šećera u krvi) niska ili visoka.
Ukoliko se radi o insulin-zavisnom dijabetesu, koji se mora regulisati injekcijama insulina, veoma je bitno da pacijent zna kako da izađe na kraj sa svojom bolešću. Treba da se hrani redovno, najbolje je da ima 5-6 obroka dnevno, tri glavna obroka i dve užine u međuvremenu, i da jede manje kaloričnu hranu. Pored toga, treba izbegavati obroke kasno uveče. Takvu ishranu danas lekari preporučuju i zdravim osobama. Na taj način nećete opteretiti organizam. Ljudi se obično plaše injekcija, ali zahvaljujući sve modernijoj tehnici, igle su danas sve tanje i kraće (dužine iglice je 6-8 mm), što znači da je ubod bezbolan i bez ikakvih komplikacija. Pored toga, insulini su sve boljeg kvaliteta, tako da brzo i dobro deluju.
Ako se dijabetičar pridržava osnovnih saveta – a to je umereno i kontrolisano unošenje hrane (danas ima skoro svih vrsta slatkiša sa veštačkim zaslađivačima) – nivo šećera u krvi će biti dobro regulisan i neće imati problema.
Poželjna je i neka fizička aktivnost najmanje tri puta nedeljno. Najbolje je ponekad, umesto automobilom, otići nekud peške ili šetati sat vremena dnevno. Jedan od načina je nabavka kućnog ljubimca (psa), kog ćete svakog dana voditi u šetnju i time sačuvati svoje zdravlje, a i ljubimac će biti srećan.
Dakle, umerena hrana, bogata voćem i povrćem, raspoređena u manje obroke, redovna umerena fizička aktivnost, redovna samokontrola, redovne konsultacije sa lekarom i nema razloga za zabrinutost.