Šest najčešćih simptoma opake bolesti od koje je preminuo i Siniša Mihajlović

Vest da je preminuo Siniša Mihajlović rastužila je sve. Srbija, region, Italija i cela Evropa oprostili su se od ovog fudbalskog velikana koji je preminuo od posledica leukemije, bolesti s kojom se godinama borio.

– Moj otac je umro od raka pa sam se zbog toga redovno testirao. Da nisam to uradio sada, ne bih se godinu dana videli nikakvi simptomi. Niko od nas ne sme da pomisli da je neuništiv. Svi misle da se to njima neće dogoditi, ali kada se dogodi, to je užasan udarac – rekao je Siniša 2019. godine na konferenciji za medije.

Leukemija je maligno oboljenje tkiva koja stvaraju krv. Bolest se ogleda u promenama, najčešće belih krvnih zrnaca (povećanim brojem nezrelih leukocita u krvi) koji imaju smanjenu sposobnost odbrane organizma od bolesti.

Nažalost, leukemiju je teško prepoznati na vreme i zbog toga što su njeni simptomi jednaki simptomima mnogih drugih bolesti i poremećaja. Izuzetno je važno prepoznati eventualne preteće znakove kako biste što pre otišli kod lekara i uradili krvnu sliku koja će reći imate li razloga za zabrinutost ili ne.

Ovo je šest najčešćih simptoma koje su oboleli od leukemije primetili pre nego što su dobili dijagnozu, kako piše Živim.hr:

• Neobjašnjivi umor (simptom koji će svako na početku zanemariti)
• Kratak dah
• Noćno znojenje i groznica
• Lako kvarenje i stvaranje modrica
• Bolovi u zglobovima i kostima
• Učestale infekcije

Ostali simptomi koji mogu ukazivati na leukemiju, a manje su česti:

• Otečeni limfni čvorovi (obično u vratu, pazusima ili preponama)
• Bol u želucu
• Mučnina i povraćanje
• Osećaj nelagodnosti u području ispod levih donjih rebara (uzrokovan otečenom slezenom)
• Utrnulost u dlanovima ili stopalima
• Palpitacije srca
• Gubitak koncentracije
• Problemi sa spavanjem
• Glavobolje
• Bol u mišićima
• Bol u leđima
• Svrab kože
• Gubitak telesne težine

Klasifikacija leukemije

Postoji nekoliko klasifikacija ove zloćudne bolesti, ali najpoznatija je na temelju brzine napredovanja.

Akutna leukemija – abnormalne krvne ćelije su nezrele krvne ćelije (blasti). Ne mogu obavljati svoje normalne funkcije, a brzo se razmnožavaju pa se bolest brzo pogoršava. Akutna leukemija zahteva agresivno, pravovremeno lečenje.

Hronična leukemija – postoje mnoge vrste hroničnih leukemija. Neki proizvode previše ćelija, a neki uzrokuju proizvodnju premalog broja ćelija. Hronična leukemija uključuje zrelije krvne ćelije. Te se krvne ćelije replikuju ili nakupljaju sporije i mogu normalno funkcionisati neko vreme. Neki oblici hronične leukemije u početku ne proizvode rane simptome i mogu proći nezapaženo ili nedijagnostikovano godinama.

Koji je uzrok?

Naučnici još uvek nisu dokučili koji je tačan uzrok leukemije, ali čini se da se razvija kombinacijom genetskih i faktora iz okoline.

Uopšteno, smatra se da do leukemije dolazi kada neke krvne ćelije dožive promenu (mutacije) na svom genetskom materijalu ili DNK, piše Klinika Mayo. Normalno, DNK sadrži uputstva koje ćeliji „govore“ da raste određenom brzinom i da umre u određeno vreme. Kod leukemije, mutacije govore krvnim ćelijama da nastave da rastu i dele se. Kada se to dogodi, proizvodnja krvnih ćelija izmiče kontroli. S vremenom te abnormalne ćelije mogu istisnuti zdrave krvne ćelije u koštanoj srži, što dovodi do manjeg broja zdravih belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca i trombocita, uzrokujući simptome leukemije.

Faktori rizika

Ovi faktori mogu povećati rizik od razvoja nekih vrsta leukemije:

• Prethodno lečenje raka – osobe koje su prošle neke vrste hemoterapije i terapije zračenjem za druge vrste raka imaju povećan rizik od razvoja određenih vrsta leukemije.
• Genetski poremećaji – čini se da genetske abnormalnosti igraju ulogu u razvoju leukemije. Određeni genetski poremećaji, kao što je Daunov sindrom, povezani su s povećanim rizikom.
• Izloženost određenim hemikalijama poput benzena, koji se nalazi u benzinu i koristi ga hemijska industrija, povezuje se s povećanim rizikom.
• Pušenje povećava rizik.
• Porodična istorije leukemije – ako je nekome u vašoj porodici dijagnostikovana leukemija, rizik od bolesti može biti povećan.

Lečenje leukemije

Lekar određuje mogućnosti lečenja leukemije na osnovu vaše dobi, zdravstvenog stanja, vrste leukemije koju imate i toga da li se proširila na druge delove vašeg tela, uključujući centralni nervni sistem.

Uobičajeni tretmani koji se koriste u borbi protiv leukemije uključuju:

Hemoterapija je glavni oblik lečenja leukemije. Ovaj tretman lekovima koristi hemikalije za ubijanje ćelija leukemije. Zavisno od vrste leukemije koju imate, možete dobiti jedan lek ili kombinaciju lekova. Ovi lekovi mogu biti u obliku tableta ili se mogu ubrizgati direktno u venu.

Ciljana terapija je lečenje lekovima usmereno na specifične abnormalnosti prisutne u ćelijama raka. Blokiranjem ovih abnormalnosti, ciljani lekovi mogu uzrokovati smrt ćelija raka.

Terapija radijacijom koristi X-zrake ili druge visokoenergetske zrake za oštećenje ćelije leukemije i zaustavljanje njihovog rasta. Tokom terapije zračenjem ležite na stolu dok se velika mašina kreće oko vas usmeravajući zračenje na precizne tačke na vašem telu. Možete primiti zračenje u određenom području vašeg tela gde postoji zbirka ćelija leukemije ili možete primiti zračenje po celom telu. Terapija zračenjem može se koristiti za pripremu za transplantaciju koštane srži.

Transplantacija koštane srži koja se naziva i transplantacija matičnih ćelija, pomaže u ponovnom uspostavljanju zdravih matičnih ćelija zamenom nezdrave koštane srži matičnim ćelijama bez leukemije koje će regenerisati zdravu koštanu srž. Pre transplantacije koštane srži, primate vrlo visoke doze hemoterapije ili terapije zračenjem kako biste uništili koštanu srž koja proizvodi leukemiju. Zatim ćete dobiti infuziju matičnih ćelija koje pomažu u obnovi vaše koštane srži. Možete dobiti matične ćelije od donora ili ćete možda moći koristiti sopstvene matične ćelije.

Imunoterapija koristi vaš imunološki sistem za borbu protiv raka. Imunološki sistem vašeg tela koji se bori protiv bolesti možda neće napasti vaš rak jer ćelije raka proizvode proteine ​​koji im pomažu da se sakriju od ćelija imunološkog sistema. Imunoterapija deluje tako što ometa taj proces.

Inženjering imunoloških ćelija – specijalizovani tretman koji se zove terapija T ćelija himernog antigenskog receptora (CAR) uzima T ćelije vašeg tela koje se bore protiv klica, stvara ih za borbu protiv raka i vraća ih nazad u vaše telo.

Klinička ispitivanja su eksperimenti za testiranje novih tretmana raka i novih načina korišćenja postojećih tretmana.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.