Sinusi se mogu inficirati ispiranjem

Iz Američke administracije za hranu i lekove upozoravaju da ispiranje nosa posudama za ispiranje može dovesti do hroničnih infekcija sinusa koje se povezuju sa upornim mikrobakterijama.
Mnogi se uzdaju u takozvane Neti pot posude (posude u obliku čajnika) za ispiranje nosa. One predstavljaju staru metodu za ispiranje zapušenog nosa kod prehlada i alergija koja je ponovo popularna zahvaljujući reklamama u medijima.
Do problema zapravo dolazi kad se nos ispira vodom sa česme u kojoj se nalazi mnoštvo mikroorganizama. Ovi mikroorganizmi uglavnom nisu štetni kada se nađu u telu, ali ukoliko se unesu u sinuse, oni mogu da počnu da se umožavaju na mestima do kojih inače ne bi mogli da dođu.
Alergolozi u Njujorku sproveli su novo istraživanje na pacijentima sa hroničnim infekcijama sinusa u poslednjih 10 godina. Tražili su pacijente koji su bili pozitivni na retke mikrobakterije povezane sa bacilima koji izazivaju tuberkulozu. Oko 1% svih pacijenata kojima je uzet uzorak bakterija iz sinusa, bilo je pozitivno na mikrobakterije.
Mikrobakterije u sinusima
Pronađene mikrobakterije prisutne su u zemlji i vodi, ali su atipični stanovnici nosa. Naravno, prisustvo mikrobakterija u sinusima ne mora da podrazumeva da će osoba imati simptome infekcije. Često bakterije koje se razvijaju u sinusima ne deluju na organizam. Ipak, dalja istraživanja su neophodna da bi se utvrdila uloga mikrobakterija u sinusnim infekcijama.
Ove mikrobakterije problematične su kod osoba sa HIV virusom jer ugrožavaju imunitet. Iznenađujuće je da je samo trećina pacijenata koji su učestvovali u istraživanju zbog smanjenog imuniteta imala veći rizik od infekcije.
Skoro svi (91%) pacijenati imali su ozbiljnije probleme do te mera da su njihovi slučajevi zahtevali hirurške intervencije kako bi im se ublažili simptomi kao što su glavobolja, zapušen nos, sekrecija iz nosa, gubitak čula mirisa ili ukusa.
U najvećem broju slučajeva postojala je povezanost između mikobakterija i ispiranja nosa: 31 od 33 pacijenta reklo je da je koristilo neke od uređaja za ispiranje nosa, a 26 njih reklo je da su za ispiranje koristili vodu iz česme. Istraživači su nakon toga uzimali uzorke hladne i tople vode, iz slanine, kojom su pacijenti ispirali nos.
U većini uzoraka vode pronađene su mikobakterije. Ispitivanjem DNK otkriveno je da polovina testiranih uzoraka sadrži iste bakterije koje su se našle i u sinusima osoba koje su tom vodom ispirale noseve. Ista bakterija pronađena je u filteru za vodu kod pacijenta koji je filtriranom vodom ispirao nos. Filteri za vodu hemijski pročišćavaju vodu od hlora i nekih metala, ali ne i od bakterija.
Bezbedno ispiranje nosa
Administracija za hranu i lekove predlaže korišćenje destilovane ili sterilne vode za ispiranje nosa. Druga opcija je voda koja je prokuvana, a zatim i ohlađena. Takva voda može da se skladišti u čistim flašama i da se koristi tokom 24 sata. Filtrirana voda takođe može da se koristi ukoliko se filtrira kroz poseban filter sa porama od 1 mikrona ili manje.
Istraživači kažu da se posude za ispiranje u 25% slučajeva zaraze bacilima nakon nedelju dana, a u 100% slučajeva nakon mesec dana. To zači da ove posude treba menjati redovno jer je pranje otežano zbog uzanih kanala posude.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.