Srbija u evropskoj mreži razmene organa za presađivanje

Srbija je dobila zeleno svetlo za punopravni prijem u Evrotransplant, međunarodnu organizaciju koja koordinira razmenu organa za presađivanje. Ovu odluku jednoglasno je doneo odbor ove organizacije na zasedanju u Albahu (Austrija) kome su prisustvovali i ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, prof. dr Vladimir Đukić, državni sekretar i hirurg u KCS, i docent Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS.

Članstvo u ovoj organizaciji povećava mogućnost da pacijenti iz Srbije, za koje je transplantacija jedini spas, dobiju srce, jetru, pluća ili drugi organ za presađivanje u najkraćem mogućem roku, po prioritetu i hitnosti, sa jedinstvene liste svih zemalja članica. Evrotransplant postoji već 50 godina, a svake godine organ za presađivanje preko ove fondacije dobije oko 7.000 ljudi. Članice su Belgija, Nemačka, Hrvatska, Luksemburg, Holandija, Mađarska, Austrija i Slovenija. Za sve zemlje postoji jedinstvena lista čekanja, a na njoj je je sada 15.000 bolesnika.

Pogrešno je smatrati da Evrotransplant deli organe za transplantaciju po celoj Evropi. Bruno Majser je prilikom posete Beogradu i prvih pregovora o članstvu Srbije u Evrotransplantu, u avgustu 2009. godine, objasnio da je obaveza svake članice da prijavi svakog davaoca organa (u stanju kliničke smrti), a transparentno, po strogim kriterijumima i isključivo kompjuterskim putem, vrši se takozvani mečing, uparivanje organa, odnosno traži se najpogodniji primalac organa.

Pravilo Evrotransplanta je da koliko organa se dobije, toliko se vrati, ali prema listi koja je transparentna i kompjuterizovana.

U Ministarstvu zdravlja juče su za „Politiku” pojasnili da su pregovori za članstvo u Evrotransplantu započeti još 2010. godine, a da je dogovor finaliziran posle poste Majsera Beogradu početkom novembra prošle godine. Od Srbija se očekuje da u naredna dva do tri meseca uskladi svoje procedure i liste čekanja sa pravilima koja važe u Evrotransplantu, a zatim smo spremni da potpišemo ugovor o probnom članstvu, na godinu dana.

Ministar Zlatibor Lončar ranije je objasnio da od momenta potpisivanja ugovora, svaki naš pacijent kome je hitno potreban organ ima šanse da ga dobije u roku od 48 do 72 sata.

U međuvremenu, Srbiju čeka i usvajanje novog zakona o transplantaciji organa i tkiva, koji predviđa takozvanu pretpostavljenu saglasnost o davanju organa. To znači da će organ za transplantaciju moći da se uzme od svake osobe koja se za života nije izjasnila da je protiv toga. Ipak, porodica će imati poslednju reč kada je reč o uzimanju organa za transplantaciju. Takva zakonska rešenja manje-više imaju sve članice Evrotransplanta.

Donorsku karticu u našoj zemlji potpisalo je oko 150.000 ljudi.

U prezentaciji kojom se Srbija predstavila odboru Evrotransplanta navedeno je da je od 2010. i obnavljanja programa obavljeno 720 transplantacija bubrega, jetra je presađena 35, a srce 30 puta.

Za punopravno članstvo uslov je da Srbija ima deset donora na milion stanovnika, a naša zemlja trenutno ima manje od tri davaoca organa na milion stanovnika. Plan Ministarstva zdravlja je da se u 2017. godini poveća broj donora na pet do sedam na milion stanovnika. Poređenja radi, Hrvatska koja je u vrhu po broju transplantacija ima 40 donora na milion stanovnika.

Srbija se ovom kriterijumu najviše približila 2013. godine kada je imala skoro šest donora na milion stanovnika. Istine radi, bolji rezultat pre četiri godine imali smo između ostalog i zato što su doktori koji su bili uključeni u transplantacione timove dobijali stimulaciju za svoj rad, a koja je u međuvremenu ukinuta. Pošto je ove godine u budžetu ponovo predviđeno 35 miliona dinara za tu namenu, ima šanse da se taj kriterijum ispuni. Takođe, planirano je da se timovi koji rade transplantacije pojačaju mladim lekarima, da kol centar za transplantacije radi tokom 24 časa.

Prof. dr Miljko Ristić, koordinator za transplantacije srca u Ministarstvu zdravlja, za „Politiku” je juče kazao da ulaskom Srbije u Evrotransplant moramo da budemo zadovoljni, čak i kada saberemo sve prednosti i neke nedostatke.

– Najveću korist imaće pacijenti na aparatima, kojima je organ za transplantaciju hitno potreban. Ipak, ne treba imati prevelika očekivanja, bar prema iskustvima drugih članica, da će to drastično povećati broj transplantacija i broj davalaca organa u Srbiji – navodi dr Ristić, koji se zalaže za zakon o o pretpostavljenoj saglasnosti za uzimanje organa, ali bez prava porodice da to spreči.

Prof. dr Bojan Biočina, kardiohirurg i vodeći čovek u transplantacionom timu za srce u Hrvatskoj, kaže da je ovaj program poboljšan članstvom u Evrotransplantu.

– Ulaskom u članstvo ove organizacije zapravo svoj suverenitet predajete Evrotransplantu: kada imate davaoca organa i kada to prijavite centrali u Lajdenu, pravilo je da se traži  najhitniji i najpodesniji primalac za određeni organ među članicama. Tako se neretko dogodi da organ davaoca iz zagrebačke klinike Rebro bude odmah usmeren u Nemačku, jer u tom trenutku je potrebniji nekom pacijentu u toj zemlji. Ali, zagarantovan je apsolutni balans: za svaki organ koji ustupite sistemu, dobijete svojevrsni kredit i imate pravo na organ za svog primaoca. Suština je u maksimalnom iskorišćavanju organa, koji više ne propadaju, ako se ne iskoriste – objašnjava dr Biočina.

(Olivera Popović, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.