Šta uzrokuje uporno nekontrolisano mokrenje?

Urinarna inkontinencija može biti uporna i hronična pod izvesnim uslovima, izazvana osnovnim fizičkim problemima ili promenama u organizmu:

Trudnoća – hormonalne promene i povećana težina materice mogu dovesti do stresne inkontinencije.

Porođaj – vaginalni porođaj može oslabiti mišiće koji su potrebni za kontrolu bešike i oštetiti nerve povezane sa bešikom i pomoćno tkivo, što dovodi do poremećaja dna karlice. Porođaj može privremeno ili na malo duži period da izazove „istezanje“ i pomeranje dna karlice i materice, pritisak na mokraćnu bešiku, pomeranje rektuma ili tankog creva i izmeštanje iz uobičajenog položaja tako da „štrče u vaginu“. Ovakve izbočine mogu pritiskati nerve i bešiku i mogu biti povezane sa inkontinencijom.

Promene sa godinama – starenje mišića bešike može da smanji sposobnost bešike da skladišti urin i kontroliše mokrenje.

Menopauza – posle menopauze, žene proizvode manje estrogena, hormona koji im pomaže u očuvanju sluzokože bešike i mokraćne cevi. Pogoršanje ovih tkiva u menopauzi i posle menopauze može pogoršati inkontinenciju.

Histerektomija – kod žena, mokraćna bešika i materica podržani su od strane mnogih istih mišića i ligamenata. Svaka operacija na organima ili oko organa reproduktivnog sistema kod žene, uključujući uklanjanje materice, može oštetiti nerve i mišiće koji podržavaju mišiće dna karlice, što može dovesti do inkontinencije.

Uvećana prostata – naročito kod starijih muškaraca, inkontinencija često potiče od proširenje prostate, stanja poznatog kao benigna hiperplazija prostate.

Rak prostate – kod muškaraca, stres inkontinencija ili urgentna inkontinencija može biti povezana sa netretiranim rakom prostate. Ali češće, inkontinencija je nuspojava tretmana za rak prostate.

Opstrukcija – tumor bilo gde duž urinarnog trakta može da blokira normalan tok urina, što dovodi do prekoračenja inkontinencije. Kamenje ili kamenčići u mokraćnim kanalima, bešici ili bubrezima ponekad izazvaju nekontrolisano curenje urina.

Neurološki poremećaji – multipla skleroza, Parkinsonova bolest, šlog, tumor mozga ili tumog na kičmenoj moždini mogu ometati nervne signale uključene u kontrolu bešike i time uzrokovati urinarne inkontinencije.

Zaključak

Kao što se iz navedenog vidi, urinarna inkotencija je često posledica nekih drugih zdravstvenih problema.

U slučaju češćeg nekontrolisanog mokrenja ili sličnih zdravstvenih problema najbolje je obratiti se lekaru. Temeljna procena vašeg lekara može pomoći da se odredi šta se „krije“ iza inkontinencije, odnosno koji su uzroci i koji načini ili metode da se ovaj problem reši ili smanji njegov negativan uticaj na redovne životne navike.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.