Svaki sedmi stanovnik planete je pušač

Pušenje će do 2030. godine biti odgovorno za više od osam miliona smrtnih slučajeva godišnje, što je za skoro trećinu više od sadašnjih šest miliona umrlih tokom 12 meseci, usled direktnih posledica korišćenja duvana.

Konzumiranje cigareta košta svetsku ekonomiju više od jednog triliona američkih dolara godišnje (10 na 12), novi su podaci objavljeni u studiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Nacionalnog instituta za rak SAD.

U obimnom izveštaju, na 688 strana, recenziranom od strane više od 70 eminentnih stručnjaka današnjice, upozorava se da broj pušača raste, i to najviše u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, tačnije u siromašnim društvima.

Globalno, svaki sedmi stanovnik planete je pušač; procene su da je oko 1,1 milijardi zavisnik od cigareta u dobi od 15 godina i starijih. Od tog broja, oko 80 odsto su osobe sa niskim i srednjim ličnim dohotkom. Procena je da 226 miliona pušača živi u siromaštvu.

Kako su izvestili svetski mediji, stručnjaci ukazuju da je velika odgovornost na vladama i organima donošenja odluka, kao i da je poslednji trenutak da se krene u borbu protiv ove bolesti zavisnosti.

„Podaci iz izveštaja su moćni argument vlastima da krenu u borbu protiv tvrdnji duvanske industrije da bi kontrola njihovog rada proizvela negativne posledice na ekonomiju”, rekao je dr Daglas Bečer, direktor SZO za prevenciju nezaraznih bolesti.

On je dodao da izveštaj pokazuje kako se životi mogu spasiti istovremeno bez bojazni po ekonomiju.

Kao mere, u tom cilju, Bečer je nabrojao značajno povećanje poreza i cene duvanskih proizvoda, zabranu reklamiranja duvana i pušenja u javnosti.

Za primer, u izveštaju je navedena i jedna računica dobijena na osnovu pokazatelja iz istraživanja iz prošle godine. Naime, godišnji prihod od akciza na cigarete u svetu može da se poveća za 47 odsto, što je oko 140 milijardi dolara, ako bi sve zemlje podigle akcize za oko 80 centi po paklici.

Ujedno, ovo povećanje poreza bi podiglo cenu cigareta na malo u proseku za 42 odsto, što bi direktno uticalo na smanjenje broja pušača za devet odsto ili jednostavnije rečeno – čak 66 miliona odraslih bi prestalo da puši.

(Andrijana Cvetićanin,Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.