U trendu

Svakodnevno ga unosimo, a poguban je i za naš mozak

Moglo bi se reći da i ptice na grani znaju da je so jedan od glavnih faktora rizika za visok krvni pritisak, a nova studija donosi podake o uticaju soli na mozak.

Postoji veza između ishrane sa prevelikim sadržajem soli i problema sa pamćenjem, iako se do sada mislilo da so pozitivno utiče na mozak.

Najnovija studija rađena je prvo na miševima. Oni su dobijali 8 do 16 puta više nego normalne količine soli u ishrani tokom perioda od 8 do 12 nedelja. Tokom tog perioda primećena je dezorijentacija u prostoru, neprepoznavanje predmeta, kao i nemogućnost pravljenja gnezda.

Kada bi se takvo ponašanje miševa prevelo na ljude, to bi bio ozbiljan poremećaj koji u praksi podrazumeva dezorijentaciju u prostoru i vremenu, probleme sa pamćenjem i nemogućnost obavljanja osnovnih stvari poput oblačenja, kuvanja ili plaćanje računa.

Zabrinjavajući je podatak da je primećen isti nivo nazovimo oštećenja mozga kod miševa bez obzira na nivo unesene soli, što bi takođe, prevedeno na ljude, značilo da se kognitivni poremećaj može dobiti sa znatno nižim nivoom unesene soli nego što se do sada pretpostavljalo.

Ovakvi rezultati mogli bi promeniti stav lekara kada savetuju pacijente o unosu slane hrane jer je do sada fokus bio na visokom krvnom pritisku i kardiovaskularnim bolestima.

U studiji je uočeno da je kod miševa uticaj soli na mozak dolazio indirektno. Višak soli je kroz hranu dospevao u tanko crevo, organizam je počeo da proizvodi velike količine TH17 (bele krvne ćelije) koje čine imunološki sistem. To je dovelo do porasta nivoa druge komponente imunog sistema (proteina IL-17). Ovaj problem verovatno bi bio isti i kod ljudi. Kada ljudski organizam proizvodi previše IL-17, nivo azot-oksida u krvnim sudovima opada, krvni sudovi e mogu da se opuste, što dovodi do manjeg dotoka krvi u mozak. Ljudskom mozgu je azotni oksid važan za normalno funkcionisanje.

Ranija studija ukazala je na to da višak soli povećava nivoe TH17 i utiče na razvoj multiple skleroze. Takođe, neke ranije studije ukazivale su na veći broj slučajeva moždanog udara i demencije u zemljama gde je veća potrošnja soli, ali bez dokazivanja direktne uzročno-posledične veze.

Do danas je na temu soli bilo puno kontroverznih istraživanja, ali se svi slažu u tome da je potrebno smanjiti unos soli u organizam.

Studija pokazuje da će ubuduće verovatno postojati potreba za testovima i upitnicima na temu soli za pacijente kako bi lekari imali bolji uvid u njihov unos soli u organizam.

Do danas se pokazalo da genetika ima veliku ulogu u unosu soli, jer genetske varijacije različito utiču na dovoljan unos soli. Gledano sa strane, nekome se nečiji unos soli čini kao previše, a nekome premalo. Naučno gledano, do danas evolucija čoveka pokazuje da dnevni unos soli treba da bude oko 500 miligrama. U stvarnosti milioni ljudi svakodnevno taj unos premašuju, i to višestruko.

Dobra vest o unosu soli, na osnovu rezultata pomenute studije, jeste ta što se funkcija mozga kod miševa vratila u normalu kada im je unos soli smanjen na normalan nivo. To pokazuje da se eventualni problem sa mozgom kod ljudi zbog prevelikog unosa soli mogu kontrolisati i izbeći negativne posledice.

Međutim, još uvek se ne zna da li postoji granica u unosu soli kada će mozak biti trajno oštećen, kao ni koliki je vremenski period potreban za postizanje te granice kod svakog pojedinca u bilo kom životnom dobu.

Jedno je sigurno, previše slana hrana loše utiče na funkciju mozga, možda ne danas ili sutra, ali jednoga dana – sigurno će se negativni rezultati videti.

1 komentar
  1. Anonimni

    Važnije je KAKO živiš, nego KOLIKO DUGO živiš ? Uostalom, dugi život je samo duža STAROST.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike