Treba li da se plašimo promaje, evo kako utiče na zdravlje

U našim krajevima, rasprostranjeno je mišljenje da promaja, odnosno strujanje vazduha, može da izazove brojne zdravstvene tegobe. Veruje se da od nje može da nas zaboli glava, zabole leđa ili vrat. Šta nauka kaže o svemu tome?

Neki ljudi se neprestano žale kako su osetljivi na promaju od i veruju da mogu da se prehlade zbog prekomerne cirkulacije vazduha. Da li promaja stvarno “ubija”, kako to naš narod slikovito opisuje.

Lekari kažu da se razboljevamo od virusa, a ne od promaje, ali je istina da izlaganje promaji utiče na naše telo. Promaja vrši određeni proces koji može da dovede do curenja nosa ili ukočenog vrata. Promaja je povezana sa indeksom hlađenja, to jest, subjektivnim osećajem vetra, hladnoće i toplote na koži.

Prema rečima Tomasa Dajtmera, generalnog sekretara Nemačkog udruženja za otorinolaringologiju, kada je temperatura niska i vetar ne duva, a mi se nalazimo napolju, naše telo zagreva tanak sloj vazduha u blizini kože.

Taj tanak sloj vazduha nas izoluje od hladnoće, ali kada duva hladan vetar preko našeg tela, on rasipa tu toplotu. Što vetar jače duva, naše telo brže gubi toplotu i postaje nam hladno.

Kada je koža mokra, nakon tuširanja ili od znoja, vazduh koji struji brže nego obično (kakav je uvek slučaj u zatvorenom) utiče na isparavanje vlage i tako brže tera toplotu sa našeg tela.

„Kada se površina vašeg tela ohladi na hladnom vazduhu, koji osećate kao promaju, krvni sudovi se sužavaju, smanjujući protok krvi kako bi se smanjio gubitak toplote iz tople krvi. Takođe može uticati na sluzokožu nosa i grla. Promaja deluje tako što ih isušuje, slabi njihovu imunološku odbranu i čini vas podložnijim virusima“, objasnio je doktor Dajtmer.

Međutim, ako ste zdravi, nećete se razboleti samo zato što ste bili izloženi promaji ili jakom vetru.

Član nemačkog udruženja otorinolaringologa (BVHNO), Mihael Dig kaže da je moguće da, usled strujanja vazduha i promaje, dođe do ukočenosti vrata, naročito po toplom vremenu.

„Kada vam je vruće i sedite ispred ventilatora ili veoma blizu klima-uređaja ili otvorite prozor dok putujete automobilom, vazduh koji duva preko vaše tople i često znojave kože može u nekim slučajevima da dovede do napetosti u predelu vrata“, kaže Dig.

Prema njegovim rečima, telo uvek nastoji da uskladi temperaturu sa onom koja je oko njega, kada su okolnosti normalne.

„Na površini naše kože postoje receptori koji mere temperaturu kože. Problem sa blagom promajom je što je razlika u temperaturi veoma mala, pa termoreceptori to ne uspevaju da otkriju „, objašnjava Dig.

Tako se koža hladi, ali telo ne reaguje dovoljno brzo, što može uticati na sužavanje krvnih sudova u predelu vrata i posledično dovesti do napetosti u mišićima ispod.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.