Visok krvni pritisak: Kardiolozi otkrivaju najveću zabludu u koju ljudi veruju

Krvni pritisak je pritisak kojim krv deluje na zidove krvnih žila (arterija) u svakom delu našeg tela, a stvara se radom srca kao pumpe.

Izjednačavanje pritisaka je jedna od najčešćih zabluda koje vladaju među ljudima, a tiču se bolesti srca i arterijskog pritiska.

Takozvano izjednačavanje pritisaka ne postoji i nije moguće. Razlog je sledeći: mi uobičajeno merimo arterijski pritisak nadlaktičnom metodom, bilo digitalno ili u ordinaciji manžetom i stetoskopom, piše Ordinacija.

Arterijski pritisak se sastoji od gornjeg pritiska koji nazivamo sistolni i rezultat je stiskanja ili kontrakcije srčanog mišića leve komore kojom nastaje izbacivanje krvi u arterijski sistem prvo u aortu, a onda i u sve arterije. Taj deo srčanog rada nazivamo sistolom, a pritisak koji pri tom nastaje u arterijskom sistemu nazivamo sistolni pritisak. On je kod odraslih ljudi danju najčešće oko vrednosti 120 mmHg, ako je preko 140 mmHg tada govorimo o arterijskoj hipertenziji.

Nakon što završi sistola, u srcu nastupa faza punjenja komora koju nazivamo dijastola. Za vreme dijastole dok se srce puni, pritisak u arterijama postepeno pada s maksimalnih vrednosti postignutih u sistoli i na kraju dijastole doseže najčešće vrednost oko 80 mmHg. Taj pritisak nazivamo donji ili dijastolni pritisak, on nikada ne pada na nulu jer arterije imaju mišićnu opnu koja kod čoveka ima napetost ili tonus i zadržava najniži pritisak na vrednostima od 60-90 mmHg, a ako je preko 90 mmHg tada govorimo o arterijskoj hipertenziji.

Po završetku dijastole počinje ponovo sistola ili novi otkucaj koji ponovno diže pritisak na gornje vrednosti, a iza toga u dijastoli se spušta na donje vrednosti.

Dakle arterijski pritisak je rezultat rada srca (leve komore) i tonusa ili napetosti arterija. Dok god srce radi i ima svoje normalne cikluse sistole i dijastole, sistolni i dijastolni pritisak ne mogu biti jednaki.

Koje su optimalne vrednosti krvnog pritiska?

Stanje pritiska je optimalno ako je sistolni pritisak manji od 120, a dijastolni manji od 80 mmHg.

Stanje pritiska je normalno ako je sistolni pritisak manji od 130, a dijastolni manji od 85 mmHg.

Stanje pritiska je granično ako sistolni pritisak iznosi između 130 i 139 mmHg, a dijastolni između 85 i 89 mmHg. U tom slučaju ponovo ga kontrolišite posle godinu dana.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.