Vodeći uzrok šloga u Srbiji

Ovo oboljenje, koje se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnije u drugoj i trećoj deceniji života.

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića.

Upravo zbog brojnih komplikacija koje nastaju zbog visokog krvnog pritiska, na ovogodišnjem Kongresu hipertenzije, koji se održava u Beogradu, u fokusu će biti prevencija i lečenje obolelih, značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju i mnoge druge značajne teme. Posebna sesija biće posvećena stresu na poslu i kako on utiče na razvoj „radno zavisne hipertenzije”.

Profesor dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije i načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije, ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.

Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije, možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga su ovakvi kongresi važni kako bi se učesnici upoznali s preporukama o dijagnostici, terapiji arterijske hipertenzije i sprečavanju nastanka komplikacija, propisanim u poslednjim smernicama Evropskog udruženja za hipertenziju iz 2018. godine – istakla je dr Stojanov.

Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti, a samim tim utiče i na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa zavise od interakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od strane izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijske hipertenzije.

– Važan je uticaj i radne sredine. Tako, na primer, na „radno zavisnu hipertenziju” utiče smenski rad i stres na poslu. Za svakog pacijenta sa hipertenzijom važna je i procena radne sposobnosti, jer arterijska hipertenzija može da bude uzrok invalidnosti, tačnije smanjenje radne sposobnosti – kaže dr Stojanov.

Više od 500 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući i vodeće stručnjake za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Španije, Grčke, Belgije, kao i iz zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine na kongresu će razmenjivati iskustva i govoriti o povišenom krvnom pritisku.

Kardiolozi, endokrinolozi, nefrolozi, vaskularni hirurzi, psihijatri, neurolozi, specijalisti medicine rada, specijalisti higijene i ishrane zdravih i bolesnih, pričaće o značaju gojaznosti, soli, vode za piće, ulozi dijetoterapije, fizičkoj neaktivnosti i neadekvatnoj fizičkoj aktivnosti bez stručnog nadzora, primeni suplemenata u nastanku povišenog krvnog pritiska, sa posebnim osvrtom na ekonomski deo, to jest koliko novca trošimo na lečenje ovih pacijenata.

(Danijela Davidov-Kesar, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.