Zaboravite na BOL: stiže nova terapija

Veliki broj ljudi posle težih povreda i terapije – i dalje oseća određeni nivo bola na povređenom mestu. Bol koji takve osobe doživljavaju najčešće je dugotrajan i konstantan, mada može biti i periodičan i nepredvidiv, različitog intenziteta i jačine.

Do sada se takav vid dugoročnog bola lečio raznim lekovima protiv bolova. Prema proceni, samo u SAD oko 100 miliona ljudi ima neki vid dugotrajnog bola.

Broj izdatih lekova za bolove dostiže stadijum epidemije pa ne čudi da se dešava zloupotreba tih lekova. Poslednjih pet godina zabeležen je veliki broj smrtnih slučajeva od predoziranja lekovima protiv bolova, kao i velikog broja zavisnika od tih lekova.

Nova zdravstvena politika u Americi sada pokušava da smanji zavisnost i zloupotrebu lekova protiv bolova. Farmaceutska industrija razvija nove lekove koji ne mogu uzrokovati zavisnost i predoziranje, a mogu pomoći u ublažavanju ili otklanjanju bola.

Razvoj takvih lekova je veoma spor proces jer dosadašnja naučna istraživanja nisu dokazala kako hronični bol deluje. Veruje se da ljudsko telo ima višestruke uzroke hroničnog bola, što podrazumeva i više različitih ciljeva za lekove protiv bolova. Identifikacija dugoročnog (hroničnog) bola može biti različita od osobe do osobe, kao i mogući neželjeni efekti od lekova.

Nedavno je predstavljen lek koji je vrlo brzo „zaboravljen“, jer se ustanovilo da blokira proizvodnju faktora rasta nerva (supstanca koja je potrebna za određivanje vrste bola).

Dosadašnji lekovi (opoidi) blokirali su ili ublažavali bol tako što su se priključivali nervnim ćelijama nazvanim opoidnim receptorima. Međutim, oni uzrokuju i prijatna osećanja u vidu usporenosti i pospanosti, a veća doza može uzrokovati prestanak disanja i smrt.

Tim istraživača iz Velike Britanije istražuje novu vrstu opoida koja bi mogla da ublaži bol bez uticaja na disanje. Taj novi eksperimentalni lek za sada je uspešno testiran na majmunima, što je dobar uvod za klinička ispitivanja na ljudima.

Još jedan lek u razvoju sličan navedenom, ispitan je uspešno na miševima, ali on je još uvek daleko od testiranja na ljudima. Istraživanje pokazuje da lekovi ne bi trebalo da budu prioritet u lečenju, jer oni su efikasni za lečenje kratkotrajnog bola, pa je za dugotrajni bol možda potrebna drugačija terapija.

Prema istraživačima, drugačija terapija podrazumeva tretmane koji uključuju mentalno zdravlje, socijalne i radne navike pacijenata, kao i njihovo razumevanje da se možda nikada neće moći da otarase bola.

Razgovor, vežbanje i fizikalna terapija pokazalinja… su dobre rezultate u suočavanju pacijenata sa bolom i boljim funkcionisanjem celog tela.

Lekovi protiv bolova često izazivaju neželjene efekte poput mučnine, povraćanja i proliva. Međutim, manja doza lekova a veća aktivnost fizikalne terapije može više smanjiti ili ublažiti nivo bola. Navode se primeri da ukoliko opijat spušta nivo bola na skali od 1 do 10 sa 8 na 6,5, fizikalnom terapijom može doći na nivo 6.

Ibuprofen može nivo bola sa težine 8 da spusti na 5,75. Primera ima raznih, u zavisnosti od nivoa bola, leka i dadatne terapije.

Po pitanju hroničnog bola uključene su državne i privatne osiguravajuće kuće koje sve više menjaju svoju politiku zdravstvenog osiguranja prema pacijentima sa hroničnim bolom.

Na kraju, istraživači navode da bi svako ko ima probleme sa hroničnim bolom trebalo sebe da zapita kakva su njegova očekivanja. Ukoliko ste realni prema sebi i imate realna očekivanja, prihvatićete svoje stanje i prilagoditi mu se. Najsnažnije okruženje protiv dugoročnog bola je vaš mozak jer vas on može učiniti pozitivnim i jakim u borbi protiv bolova.

Napišite komentar