Zagađenost vazduha i zdravlje

Zbog zagađenja vazduha svake godine umre više od 2 miliona ljudi širom sveta – rezultati su jedne novije studije.
Procena je da se u svetu desi oko 470.000 smrtnih slučajeva svake godine samo zbog povećanja ozona nastalog dejstvom ljudske civilizacije. S druge strane, zaključak je da klimatske promene imaju minimalan uticaj na zagađenje vazduha i porast mortaliteta.
Istraživanje
Istraživači sa Univerziteta u Severnoj Karolini procenjuju da oko 2,1 miliona ljudi godišnje umre zbog talasa finih čestica materije koje se nalaze u zagađenom vazduhu. Ove male i sitne čestice mogu da prodru duboko u pluća i izazovu rak i druge respiratorne bolesti (tegobe).
"Naše procene govore da je zagađenje vazduha jedan od najvažnijih ekoloških faktora rizika za zdravlje ljudi", ističe koautor studije Džejson Vest, sa Univerziteta u Severnoj Karolini. "Mnogi od ovih smrtnih slučajeva javljaju se u istočnoj i južnoj Aziji, gde je stanovništvo izloženo visokom stepenu zagađenja vazduha, tako da je ovaj problem veoma ozbiljan."
U sprovođenju studije, istraživači su prvo simulirali koncentracije ozona i finih čestica materije zagađenja vazduha kako je to izgledalo 1850. godine, kada je započela industrijska era u zapadnim zemljama, i to upoređivali sa stanjem u 2000. godini. U studiji je korišćeno 14 različitih klimatskih modela za simulaciju nivoa ozona i još 6 za simulaciju finih čestica industrijske prašine.
Uočeno je da postoji značajna neizvesnost rasprostranjenosti zagađenja među različitim atmosferskim modelima. To je samo potvrdilo pretpostavku da je u istraživanju, za dobijanje pouzdanih rezultata, potrebno koristiti više modela, za razliku od nekih ranijih studija kada je korišćen samo jedan model.
Istraživači su proveravali prethodne epidemiološke studije kako bi utvrdili kako se koncentracija zagađenja vazduha odražava na smrtnost ljudi širom sveta.
Rezultati
Studija je objavljena 12. jula 2013. u časopisu "Environmental Research Letters".
Ova studija pokazala je da iako klimatske promene mogu pogoršati efekte zagađenja vazduha, one ne povećavaju “značajno” stopu smrtnosti. Klimatske promene izazvaju svake godine oko 1.500 smrtnih slučajeva ljudi usled ozona i oko 2.200 smrtnih slučajeva prouzrokovanih finim česticama materije zagađenog vazduha.
Klimatske promene mogu da utiču na zagađenje vazduha na mnogo načina, kažu istraživači. Na primer, “prljave” kiše mogu zagađivati akumulaciona jezera za vodosnabdevanje. Porast temperature može povećati emisije organskih jedinjenja iz drveća koje reaguju u atmosferi i obliku ozona i finih čestica.
Vrlo mali broj istraživanja je pokušao da proceni efekte klimatskih promena iz prošlosti na kvalitet vazduha i zdravlja. Istraživači su sada utvrdili da su efekti klimatskih promena iz prošlosti veoma mali činilac ukupnog uticaja na sadašnje zagađenje vazduha.
Zabrinjavajuća je činjenica da pretežno u nerazvijenim zemljama veliki broj ljudi oboleva i umire usled “neposrednog” zagađenja vazduha (smog, prašina, izduvni gasovi, isparenja otrovnih hemikalija, prašina iz rudnika, prašina iz kamenoloma, industrijska prašina, kancerogene prašine…) i zbog nedovoljnog ili nikakvog korišćenja zaštitnih sredstava (zaštitna odeća, obuća, maske, filteri…).
Ovo je i nama opomena da se u trci za većim brojem radnih mesta ne uvedu "prljave" tehnologije, a smanji upotreba zaštitnih sredstava za rad i zaobiđe zaštita životne i radne sredine.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.