U trendu

Živimo duže nego pre, ali nas jedna bolest prerano ubija

Danas, ljudi u svetu žive mnogo duže nego pre 70 godina. Prosečan životni vek 1950. bio je 46 godina, a u 2015. popeo se na 71 godinu.

U nekim zemljama, napredak nije uvek bio gladak. Bolesti, epidemije i neočekivani događaji podsetnik su da se produžetak životnog veka ne može uzeti „zdravo za gotovo“.

U međuvremenu, za mnoge od nas, smrt je postala veoma važna tema. Bez obzira što manje od 0,5 odsto ljudi umire od terorizma, u ratovima ili od prirodnih katastrofa, i dalje mnogi umiru premladi ili od uzroka koji su mogli da budu sprečeni.

Priča o tome u kojoj životnoj dobi ljudi umiru, zapravo je priča o tome kako umiru, i kako se to menjalo tokom vremena, zaključuje Hana Riči iz Oksford Martin škole.
Oko 56 miliona ljudi umrlo je na svetu u 2017. godini, prenosi BBC. To je 10 miliona više nego u 1990. godini, ali treba imati u vidu da se u međuvremenu broj stanovnika na zemlji povećao, baš kao i prosečni životni vek.

Više od 70 odsto ljudi umire od hroničnih bolesti. Ipak najveći, pojedinačni ubica su kardiovaskularne bolesti, koje napadaju srce i arterije i odgovorne su za svaku treću smrt. Od kardiovaskularnih bolesti umre duplo više ljudi nego od raka, drugog najučestalijeg uzroka smrti, od koga premine svaki šesti čovek na svetu.

Na vrhu liste smrtonosnih su još neke nezarazne bolesti, poput dijabetesa, nekih respiratornih bolesti i demencije.

Ono što je šokantno je broj ljudi koji i dalje umiru od bolesti koje su izlečive. Oko 1,6 miliona ljudi u svetu izgubilo je u 2017. život od dijareje, što tu bolest svrstava u prvih deset smrtonosnih bolesti. U nekim zemljama, naročito u Africi i Aziji, ona je jedan od najvećih uzroka smrtnosti.

Kada se radi o Srbiji, u 2017. su umrle 103.722 osobe, prema Republičkom zavodu za statistiku. Od tog broja najviše njih je umrlo od bolesti sistema krvotoka – 53.668 ljudi, dok su na drugom mestu tumori, od kojih je umrlo 21.944 osoba. To se definitivno uklapa sa statistikom na svetskom nivou.

Sledi 5.365 preminulih od bolesti sistema za disanje, 3.626 umrlih od bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishranom i metabolizmom. U našoj zemlji su u 2017. 2.732 osobe umrle od bolesti nervnog sistema i čula, 577 od zaraznih i parazitskih bolesti, a 277 osoba od bolesti krvi i određenih poremećaja imuniteta.

A kada se radi o broju novorođenčadi koji su u svetu umrli u 2017. godini – njihov broj iznosi poraznih 1,8 miliona. U tu kategoriju spadaju sve bebe koje su poživele manje od 28 dana.

Frekvencija smrtnosti beba varira od zemlje do zemlje. U Japanu, na primer, jedno od 1.000 novorođenčadi umre u prvih 28 dana života, dok je u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta statistika onespokojavajuća – jedna od 20 beba.

Veliki danak uzimaju i saobraćajne nesreće – 1,2 miliona ljudi u 2017 – ali taj broj nije isti u bogatim i siromašnim zemljama. Dok se u visoko-razvijenim zemljama broj smrti u saobraćajnim nesrećama smanjio poslednjih decenija, na svetskom nivou je njihov broj ostao isti.

U Srbiji je u 2017. bilo ukupno 36.477 saobraćajnih nesreća, u kojima je bilo 579 poginulih, prema Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Kada se radi o drugim vidovima smrtnosti, skoro duplo više ljudi na svetu se ubije, nego što bude ubijeno. Jedan od rekordera je i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je taj odnos 16:1, a najviše sebi život oduzimaju muškarci starosti između 20 i 40 godina.

Ono od čega ljudi umiru menjalo se tokom vremena i stupnja razvoja zemalja u kojima su živeli. U prošlosti, i to čak neposrednoj, infektivne bolesti su bile smrtonosnije nego danas.

Na primer, 1990, jedna od tri osobe je umirala od infektivnih bolesti, da bi u 2017. taj odnos bio jedna od pet. Posebno su ranjiva kategorija, kada se radi o infektivnim bolestima, deca.

U XIX veku, na primer, svako treće dete na svetu je umiralo od neke infekcije, dok je danas situacija mnogo bolja, najviše zahvaljujući vakcinama, boljim higijenskim uslovima, ishrani, zdravstvenoj zaštiti i pristupu čistoj vodi.

Međutim, i to varira u zavisnosti od razvijenosti zemalja. U bogatim zemljama smrt dece zbog neke infekcije je relativno retka, dok u najsiromašnijim regionima sveta njihov broj odgovara dečijem mortalitetu u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Švedskoj u prvoj polovini XX veka, s tendencijom rasta.

No, zahvaljući statistici, naposletku, zaključujemo da je ipak mnogo manji broj dece koja umiru od infektivnih bolesti, što se, kako ocenjuje Hana Riči, može smatrati jednom od najuspešnijih priča savremene zdravstvene brige.

Kad se svi podaci ukrste, ipak duplo je manje dece umrlo poslednjih decenija od infekcija, najviše jer je medicina znatno napredovala na tom polju, globalno gledano. No, to se ne može reći za starije ljude, koji su veoma osetljivi i često stradaju od infektivnih bolesti.

Mnoge zemlje upozoravaju na činjenicu koliki teret predstavljaju stari, bolesni ljudi za rođake i nacionalne zdravstvene sisteme.

„Neočekivane“ infekcije, poput side, mogu da skrenu pažnju sa ovoga, naravno. Sida je najpre potresla svet 1980-ih, ali najveći trag ostavila je u podsaharskoj Africi. Zahvaljući agresivnoj medicinskoj terapiji broj preminulih od ove bolesti prepolovio se u poslednjoj deceniji.

No, kako god okrenemo, opšti utisak je pozitivan: danas živimo duže nego nekad, i mnogo manje ljudi umire od izlečivih bolesti. Bar kada se radi o globalnom planu i statistici.

Ali, takođe je istina, da je pred nama i dalje dugačak put, oličen u dodatnom unapređivanju higijene, ishrane, vakcinacije i osnovne zdravstvene zaštite. Bolje razumevanje toga od čega ljudi umiru, ključno je za dalji napredak i sprečavanje da bolesti uzimaju kobni danak.

(Gordana Ninković, N1)

2 komentara
  1. Anonimni

    Šta se dobija dugim životom ? Samo duža STAROST !

    1. Anonimni

      upravo tako nebitno je koliko dugo neko živi ako će kad-tad crknuti svi smo već mrtvi samo se redom saranjujemo, to je činjenica

Napišite komentar