U trendu

Dete je stidljivo, pa šta?

Stidljiva deca neretko imaju problema, jer im je teže da uspostave komunikaciju s drugima. Vrlo često, imaju problema već i sa sopstvenom rodbinom koja bi na nekom porodičnom okupljanju proćaskala s njima, a onda maltene napadnu to stidljivo dete jer je tiho i povučeno.
Stidljivost je jednim delom nasledna, i što se tog dela tiče, tu se ništa ne može. Pored toga, desi se da dete bude u situaciji – na nekom porodičnom okupljanju, recimo – da u blizini nema njegovih vršnjaka, ima odraslih, ima male dece, ali nema vršnjaka tog deteta. Detetu onda nije do igre s malima, ne zna o čemu bi pričalo s odraslima, a budu prisutni neki odrasli koji su na silu pokušavaju da uključe dete u razgovor, i praktično se obruše na njega jer je ćutljivo, kao da će, pred takvim napadom, naprasno postati otvoreno i komunikativno, a ne uplašeno i još više povučeno. Nije retkost ni da se takvi odrasli ponašaju kao da je nenormalno da dete bude stidljivo, nenormalno ili sramotno. A u stidljivosti nema ničeg sramotnog – dete je takvo, pa šta? Nikog ne ugrožava time, i nije u redu to dete ili njegove roditelje napadati zbog toga.
Šta učiniti ako pokušavate razgovor sa stidljivim detetom? Ako detetu očigledno nije do razgovora a vama ne ide da ga za ćaskanje zainteresujete, ostaviti ga na miru, pričaće onda kad bude želelo i s kim bude želelo. A šta ako je vaše dete stidljivo, a neke osobe se na njega „obruše“ zbog toga? Jedna dobra stvar je braniti dete od takvih; ako je uplašeno (kao što deca uglavnom jesu kad neko od „velikih“ navali na njih a ona ne znaju šta da kažu ni kako da se ponašaju), zaštita i podrška roditelja će mu puno značiti. Druga dobra stvar bila bi naučiti dete nekim osnovama neobavezne konverzacije, tipa da rođake pita kako su, uputi im neki sladak kompliment, pohvali se dobrom ocenom u školi (odrasli uvek pitaju za školu, pošto neretko ni sami ne znaju o čemu bi pričali s detetom, a za ovu temu su iz nekog razloga sigurni da zanima dete), možda ih i pita za nešto iz njihovog života ako zna nešto o njima (o nekom putovanju, kućnom mezimcu i slično). I, treća stvar, ako dete zapitkuju zbog čega je toliko tiho i ne priča, naučiti ga da odgovori da voli da ćuti i sluša, i tako nauči puno zanimljivih stvari – na takav odgovor je teško ostati agresivan.
Naravno, treba uveriti dete da je sasvim u redu to što je stidljivo, da je s njim sve u redu, i da ga vi volite baš takvo kakvo je.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike